Jasan Pogled
Vredi li se upuštati u tumačenja stvari kojima nismo ustanju da sagledamo obim?Milijarde su godina potrebne da se vratimo u dubine strpljenja.Jer ogromna je starost tog svojevrsnog čuda koje se zove:nas dvoje. U tami prastare prošlosti, baš kao i sad, ovako, spusti mi polakoglavu na neko bivše rame, i zagledaj […]
Ko u ramenima oseća zemljinu težu kao prikriveni bol pripada potomstvu onih što su u drevna vremena znali za veštinu lebdenja Miroslav Antić Postoje događaji i njihova značenja, prepoznatljivi u vremenu kao unutrašnji ključevi razumevanja drame postojanja ili kako to kažu filozofi, egzistencijalne pukotine. Postoje, takođe i ljudi koji kao […]
Riđi irski cinik i, uz Oskara Vajlda, bez sumnje najveći engleski dramski pisac XX veka, Džordž Bernard Šo, napisao je za pamćenje: „Budite do poslednjeg daha pustolov duha i postaćete kadri da preskočite svoju senku zauvek.“ Baš tako do poslednjeg daha. Poput danas već kultnog filma Žan-Lika Godara. Uostalom, kako […]
Kad nebo polako pada po nama i zatrpava nas žive. Miroslav Antić, 1986. Pripadajući onom plemenu srpskih liričara druge polovine dvadesetog veka koji su, često uoči vlastite smrti, prema Orvelovoj tezi tek oko vlastite pedesete godine pokazali svoje pravo lice, Miroslav Antić (1932-1986) je svojim lektirama, drukčijim pristupom stihovanoj temi, […]
Možda te niko nikad neće ovako tesno grliti,uznemirenu i belu,ovako presno,šašavo,i sumanutoi riđe. Možda ti niko nikad neće ovako u krvotok ulitiposlednju nežnost celui ne umeti nikad iz tebe da izađe. Možda nikada više nećeš ovako divno trulitiu običnom hotelu,penjući se samo kad znaš da siđeš. Ti si najukusnija krv […]
Mislim tuđe misliKradem svoje vremeProvlačim gaIzmedju oblaka, snova,Daljine i snega… Kada poželimDa ti nedostajemOdsanjam pesmuZatvorim očiI na kaldrmi zamislimCvet beli. Kada te nemaJer tako hoćuZaledim osmehU sebi kažem imeUdahnem dubokoI pomislim Tako mi nedostaješ… Miroslav Antić
Zbog svega što smo najlepše htelihoću uz mene noćas da kreneš.Ma bili svetovi crni, il beli,ma bili putevi hladni, il vreli,nemoj da žališ ako sveneš. Hoću da držiš moju ruku,da se ne bojiš vetra i mraka,uspavana i kad kiše tuku,jednako krhka, jednako jaka. Hoću uz mene da se sviješ,korake moje […]
Da li je istina ono što piše u Kalevali: “Ruka što daje, uvek je iznad ruke koja prima”? Da li je istina ono što govore u Basri: “Ljubav je kao senka. Ako trčiš za njom, nikad je nećeš stići. Ako joj okreneš leđa pratiće te”. Neko je negde rekao i […]
Svemu će probati da te iz knjiga nauče. Možeš naučiti da izgovaraš laž kao istinu. Da izražavaš kako to dolikuje, ili da imitiraš žalost i sreću. Da budeš privržen, ili na izgled privržen. Da budeš hrabar, ili na izgled hrabar. Da budeš iskreno ili pritvorno zadovoljan malim. Da sebe ceniš […]
Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Antić Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja Odela Sa mojom ženom leže u krevet na moje Rođene oči Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde Daleko u Lenjingradu I taj Antić što me je upropastio i kao Pisca […]