Jasan Pogled
1. Moj tata i moja mama nikada nisu imali sedam, deset, jedanaest, ili trinaest godina. Oni su odmah rođeni namršteni i nervozni, sa bezbroj otužnih svađa i sitnih prebacivanja. Oni su, čim su prohodali, počeli da se sapliću. I čim su progledali, odmah su bili kratkovidi. Zato posmatraju život […]
Naknadna čitanja Piše: Miroslav Radonjić Riđi irski cinik i, uz Oskara Vajlda, bez sumnje najveći engleski dramski pisac XX veka, Džordž Bernard Šo, napisao je za pamćenje: „Budite do poslednjeg daha pustolov duha i postaćete kadri da preskočite svoju senku zauvek.“ Baš tako do poslednjeg daha. Poput danas već […]
Prostranstvo jedne tačke Piše: Draško Ređep Bio je to najveći Novi Sad koji se mogao zamisliti. Miroslav Antić U uspavanom i po mnogo čemu jednospratnom gradu kakav je Novi Sad bio početkom šeste decenije, dakle kada je Miroslav Antić u njemu počeo da spava, sanja, piše, lumpuje i […]
Aoj, sunce, što na tebe gledam, ja bih tebi rekla svoju tugu. Ostavila me mati na sokaku i naučila me da kradem. Kako mogu da kradem, kad mi noge ispucale od zime? Idem bosa po zemlji. Boli zemlja, pa igram i plačem. Mora biti da i zemlja ima srce. srce […]
Uzmi zlatan sat i lanac, ili deset kokošaka, ili jagnje ispod ovce i to podaj mojoj mami kao beleg. Ona će ti dati kotlić od tuča pun zelene vode sa izvora pomešane s mesečevom svetlošću, izvađene čarolijom iznutra iz zenice zemlje. To je voda koja ume da čuje. To je […]
Kad umreš, i metnu te u zemlju, i oči ti popiju mravi … ovako … i dušu ti pozoblju bube … ovako … — samo tvoja kosa ostaće da živi, jer kosa je nešto drugo nego ti: kosa ti je čovek u čoveku, neki sveti vetar u čoveku — brate […]
— Zašto si me, tata, rodio garavu kao crno grožđe, sirotu kao crn petak uveče i još da nemam ni sreće? — Što me tučeš, tata, svaki dan i teraš u varoš da ženama vračam u dlanove, pare da donesem? — Ne tučem te ja, kćeri moja Milka, već te […]
Svi gledaju u mesec, a ja gledam u zemlju. Vidim munju odozgo. Nebo vidim odozgo. Vidim zvezde odozgo. Niko ne zna kako to izgleda. Šta će meni tamo jedan mesec. Meni treba ovde jedna zemlja. Mid. Šitrovica. Para Stazova. Bemun. Zeograd. Miroslav Antić
MORE HLEBA I NEVOLJE Lepo kažem sebi: neću da idem na selo, nisam ja više za one stare tesne kože. Pokvario me asfalt, mašina za pranje veša, senf iz Dižona, tapete na zidovima… Deca mi uče engleski, razumem se u Čajkovskog i dizajn, dušu ispustim na nos kad je lift […]
Kad gledam u nebo — i zvezde su Cigani. I ptice su Cigani. I crni oblaci što se navlače od Čota — svi su Cigani. Kad gledam u Dunav — i žabe su Cigani. I čamci su Cigani. I crni talasi što se valjaju od Suseka — svi su Cigani. […]