Jasan Pogled
II Delim kobasicu i sir, barena jaja i hlebsa starim zidarom.Sedimo u kućici kraj reke na kojoj radimosedimo na kantama sa peskom, jedemo ikroz odškrinuta vrata gledamo pse na poljani.Hladno je,osećam to na rukama,mislim kako ću se pre ili kasnijeipak ugrejati.Posle odlazim po pesak sa obale,iskopavam ga lopatom i ubacujem […]
Dan počinjeprodornim vriskom alarmaa posle toga redomvreli pisak grejača za vodutanak i brz vrisak autai signala na ulazu u službeni prostor Čitav niz vrisakada pokrije onaj praviu kome su se sakupilasva moranja i nemoćida se odupremo Taj vrisakkoji traži da izađeda kažeda ne želida bude šraf koji pridržavaili blato po […]
Imamo decu, to vredi dvostruko. Uglavnom gledamo različite filmove. Prijatelji to zovu otuđenje. Tvoji i moji interesi, međutim, dotiču se još uvek na stalno istim mestima. Nije reč samo o tome gde se nalazi dugmad za manžetne već i o uslužnim delatnostima: hajde pridrži mi ogledalo promeni sijalicu donesi […]
Čuvaj se, Španijo, svoje sopstvene Španije! Čuvaj se srpa bez čekića, čuvaj se čekića bez srpa! Čuvaj žrtvu uprkos njoj, dželata uprkos njemu i ravnodušnog, njemu uprkos! Čuvaj se onoga koji, pre nego što se petao jednom oglasi, ima tri puta da te porekne, i onoga koji te je potom […]
Za vreme groznicastavim pod moj jastuk „relaksan“njegovu knjigune bi li mi odnela glavudo mog oblakaali sa klizavih korica skliznem pravokroz vrtlog naslovana stranicu poluodšivenuod listanjau pesmu sa svetalcemi malenim ogledalomu kom nikada ne uspemda prepoznam svoje licei od cvokotanjaskinem malo gleđi sa prednjih zubapa je knjiga sve više mojaa sve […]
Kad si se podigla iz maglepornografijepričom o brakui orgijamabejah tek dečakod 57 letakoji pokušava da zaradi na brzakau kilavoj branšibeše deset godina prekasnoal’ konačno dobihnajlepšu curumeđu religioznim levičarimada odem s njenim usnamana mesto bez suncaumetnost pesmebeše mi u krvikafa je izgubila okusnikad se nisam javljaona telefoni pomolio bih seza svakog […]
Čak i na rendgenskom snimkuvidi se ta mitavost telai okoštalost duše Istinaoni kažu da su to kostiokoštaleali znam jašta je sveu menibolno,zgrudvano i očvrsnulo I sad se držiza moje kosti i srcei pravi se da je neka bolestsa drugim imenom Aleksandra Leković
Ponekad to bivausudio bih se da kažemgotovo kao svetkovinasa ličnim pozivomto ozarenje to ozračjeonih koji su bili tunevidljivi možda nagispremni da ostave tragnerastumačivi najboljem forenzičarusvoju krljušt svoj glassvoju senku na stepeništu Poričući nemogućnost sretanjamožda baš zbog njeoni zrače dubljei bez napora nas vodeu šupljine zajedničkog vremenanjegov glatki obuhvat Zorica Bajin […]
Kao da su u glavi, a ne u tornjevima, zvonila zvonaU prepodnevnom gradiću, nedeljnom, uz TisuLežao je kasni septembar na srcu kao tona.Iz bašti – jesen se odazvala tajno tišinom u mirisu. O te skrovite bašte koje se na istrošenom suncu sušeI vire iza letvastih ograda šarene kao zebra!Gorele su […]
Pitam se,ko tu koga laže Ja vas…ravnodušne i zleIli vi mene…sujetnu i lenju Svejednosvako ostaje da stojina svom kamenu A oko nas je vodaduboka i mirnaionakoniko od nas neće izdržatida stojidovoljno dugo Aleksandra Leković