Kad si se podigla iz magle
pornografije
pričom o braku
i orgijama
bejah tek dečak
od 57 leta
koji pokušava da zaradi na brzaka
u kilavoj branši
beše deset godina prekasno
al’ konačno dobih
najlepšu curu
među religioznim levičarima
da odem s njenim usnama
na mesto bez sunca
umetnost pesme
beše mi u krvi
kafa je izgubila okus
nikad se nisam javljao
na telefon
i pomolio bih se
za svakog ko zove
a ne ostavi poruku
to beše moj život
u Los Anđelesu
kada si polako
skinula svoj žuti džemper
a ja zaslinio nad
tvojim dečačkim kukovima
al’ pokušah biti suprug
tvojim mračnim i materinskim
namerama
i hvala ti
za one ozbiljne pesme
koje završih
umesto da sam te j…
češće
i za sate kada si
na crnoj prostirci za meditaciju
zanesena mojim propalim
aristokratskim pedigreom
dozvolila da zbacim vulgarnost
i ispravim Ameriku
bodljikavom žicom
i redovnim udarima
rime
a sada kada nas više nema
imam hiljadu godina
da ti kažem kako se dižem
na svemu što raste
kako sam postao ljubavnik
kojeg si želela
koji nema drugog života
sem tvoje lepote
koji je nag i pognut
pod kvotama tvoje žudnje
imam hiljadu godina
da budem tvoj blizanac
tvoj ljubljeni odraz
rođen sa tobom
konačno mogu
da te prevarim da poziraš
za moj polaroid
dok mi pališ
slušni aparat
bujnim bezobrazlucima
tvoja panika me ne može požurivati ovde
a moja panika i moja slaba
ramena
naši besramni životi
zrna su
posuta na dar
vrtoglavim visinama
naše ljubavi
dok je druga strana tvog nemira
viseća mreža znoja
i stenjanja
a generacije leptirova
množe se i padaju
dok mi poništavamo naše razlike
i vreme se spušta
poput najmanjeg ljubimca Božijeg
da nam poliže prste
dok spavamo
u klupku
traka i narukvica
Ah užitak prvih noći
i dvadeset trećih noći
i noći
posle smrti i gorčine
užitak ovog jutra
dok pčele udaraju
u pokidan slez
i savršen red
stvari na stolu
bestežinska beznačajnost
naših starih namera
dok poništavamo
poništavamo
svaku razliku.
Leonard Koen
