Jasan Pogled
Samoća dubičovekovu unutrašnjost,ispunjava je naglim potezima metafizike,zastorima energije koja zna napamet sunovrate noći. Samoća korača u čovekukao dvostruki ambijent vremena,vremena ogoljenog kao čovek,vremena koje maršira ka ogoljenostima našeg sveta. Samoća dubi,čovekove pesmeizvlači nova značenja izpobunjene doze sumraka,pravi figure jeseni koje rastu pod pogledom pesme.kao zakletva vremena. Samoća oseća kao čovek,razbija […]
Tinu Ujeviću U pokislom kaputu svetlom ulice Kanbrijer pokisla od kiše devojčica. Gleda pulover žuti joj je mati sašila. Gleda. U atrijumu dva sjajna svetla zasjala su u puloveru po kiši kisne. Deca okolo sa radošću smeju se u atrijumu su svetla zasjala. Žuti pulover mokre novine ispred u kutu […]
Iz ovog položaja mogu da vidim samo listove njenih nogu nosi žakar čarape ali ne bih mogao da kažem da li su to zapravo dokolenice ili se penju uz njene butine Kad mi se pogled propne i dokopa cele slike vidim mladu ženu u haljini od pamučnog žerseja jednostavnu kao […]
želim te ljubiti cijelo ljetodugo ljeto, svako ljetoljubitibez rešetaka moja krletkoljubitido u visoko podneljubitii usnama se čuditi, čuditidok topla noć pada i sunce se ponovo rađaljubitii od poljubaca luditina jastuku tvojih milovanjanaprosto disatilistom te otkritii opet, opet poljubitikao zrelu smokvuprepunu sunca obgrlitiiznova se ujutro u tebe zaljubitii još još te […]
Ja sam prosečan turistapristajemda me vodeu grupipo prenatrpanim trgovimai muzejima Ja sam prosečan turistazadovoljnada samo u prolazudotaknem kamenkoji su pre par hiljada godina dovukli robovi Ja sam prosečan turista ne tražim da me primeu velike gradovei sveta mestadovoljno mi jeda kroz mutno stakloautobusavidimkakav život može biti Aleksandra Leković
put od Terazija Vodoskokmehharmonike Uzdiše U bezistanuurinira spremačica Odžaciizuvene sandale Glava uz stopalanedostojna ičeg Dušan Mijušković
Trči smrt kratku deonicu,Usput joj put preora zvezdaObešena o noć,Za njom trči prepona kojaRecituje razliku izmeđuDana i noći,Trči smrt i dalje,Pored nje trči iČitav ovaj vekRazapet u umu neba nalik naPticu koja je zapravo zemlja.Trči smrt pretičućiSve svoje i naše iluzijeDa je njena trkaZapravo trka života. Sanda Ristić Stojanović
Mogla bi da pokuša da rastumači značaj ovog prizora sve dok ne iščezne svetlost devojčica na fotografiji u svečanom kineskom kostimu ima možda pet godina u ruci drži lepezu sa obrisom leptira a skupljenu joj kosu krasi lotosov cvet Kosim očima sa pozornice gleda tako nežno i pronicljivo kroz vreme […]
Tuguje jezero nebomi vrba Talasijoš nije mrak Škripe vrata Vritrg Hodašdok ne zaspiš Dušan Mijušković
Tiši od tihog glas je tvoj,modrija od neba tvoja je kosa,a ti si ganutljiva kao prolaznost i sve se tvoje rađa iz neprimjetnoga.Iz neprimjetnoga ljubav tvoja,i čežnja srca umiljatog,i svaka riječ tvojakao znamen svijeta rascjepljenau neutješnosti tvojih očiju. Patrik Weiss