Jasan Pogled
Samoća tiha i neodoljiva Prožima biće koje hodi Putevima ljubičastih ljiljana Na livadama patnje Pod narandžastim svodom neba. Šapuće maslačku u konačištu svog cveta Kada će uz vetar rasuti se u etar Reči duše i tela. Miris livada i ljubičica Izmešani sa mirisom krvi Prožimaju čula telesna A on […]
Za vreme svetskih prvenstava Za vreme velikih poplava Za vreme osvojenih teritorija Biću pospan Za vreme proglašenja pobednika Za vreme kraljevskog venčanja Za vreme požara u stanu do mene Biću pospan Za vreme dok moj pas laje Za vreme dok traje pale blue eyes Za vreme dok senka meseca […]
Žene koje su nas podizale olovke su djeci čupale iz lijeve ruke U desnu ih zatim metale Na šakama i tetivama tim ženama sicali su pepelom i medom križeve da ih Turci ne bi vodili iako Turaka već odavno bilo ni Bliže Bogu da su po kriptama i kapelama mrmoljile […]
Livadama i planinama Bez saginjanja da ubere cvet Ostavio ga je pčelama Bez uspinjanja da oseti miris Ostavio ga je leptirima. Bejaše bos i nag Na gorskim vrhovima. Trnje i šiljato kamenje Pod tabanima. Vetar i sunce Prekrivač tela. Zaćuta. Zastade. Zažmiri. Zadrži dah. Oseti sve oko sebe I sebe. […]
Nosila si me u naručju Od sreće Pored bajkovitog doma penzionera I pijani momci su se krvlju dokazivali Vikom kao trostruki megafon Ulica je bila žilavo uska Kao pisak koji cijepa rosu Između dva uva Jedno momačko grlo je stalo Kao pjesma Crne su tačke pale uz limene gore Zaglušeno […]
Duboka tuga Bol u desnoj šaci Sedenje na stepenicama Prvi sprat Suza na desnom obrazu Zbunjenost životom Ceo svet na ramenima, a ne treba tu da bude Moja ramena su tu da nose moj svet, a ne njihov Mora da sam usput nešto pogrešno razumela Telefon u rukama Dva poziva: […]
Linije lutaju Krugovi nastaju Tačke se sastaju Trouglovi sanjaju U kvadrate da stanu Jedno da postanu Uglovi oštre svoje zube Vrednosti se u simetrijama gube Tačke maštaju O drugoj strani koordinatnog sistema Dok podsvesno znaju Da sistema i nema Linije i dalje lutaju Simbol za beskonačno postaju. Danijela Grbić
Mirku Kovaču Vidim sebe kako čekam vlak na koji ću se ukrcati sam tamo bi trebao biti jedan kupe u kojem ću sjedeti sam i čitati tvoje knjige dok ispred mene moja domovina klizi kraj prozora sama kao i ja što sam ostavljen od nje i od svih, […]
Piše: Svetlana Velmar Janković III nastavak Ljubav kao ne-ispunjenje Otuda će, posle „Vidovdanskih pesama“, Crnjanski postepeno nastojati da zadrži trenutak koji je potpuniji. Ako ga je nihilizam kao opredeljenje navodio da osiromašava unutarnje sadržine u subjektu, ovo novo, odnosno ponovo nađeno usmerenje navodiće ga da se bavi onim što te […]
Zamišljam male ljude Sa licima emocija kako kruže i zaustavljaju se, čuče, sede, razmene po koju reč. Njihove duge tanke noge spuštaju se niz moja pleća, njihova tela, opuštena, vise sa moje grbače. Sada su i polegali glavom oslonjeni na vrat gledaju kuda ih nosim. Ugnezdili su se sa […]