Jasan Pogled
Podigao sam roletnu i ništa mi nije bilo jasno rupe smeće smrad kanalizacije spustio sam roletnu pa je podigao ponovo rupe smeće smrad kanalizacije ne vrijedi pomislio sam ma koliko ja dizao roletnu ovdje se ništa ne mijenja Aleksandar Gavranić Biografija: Aleksandar Gavranić, glumac i pjesnik […]
U mome Makondu nema čuda Začudi tek iznenadna smrt a ponekad i ona što je bila očekivana Kroz moje Makondo rat je prohujao i odavno zaboravljen kao i oni što su otišli s njim, na drugu stranu Imena im se pomenu tek u džamijskom mihrabu u dovi ramazanske noći… U […]
Igrali smo se gumenom loptom balonjarom U tom malom jonskom primorskom selu Dečak, sin gurbeta koji je prodavao pletene korpe I ja. I video sam mu sreću u ciganskim očima I sećam se osa kako napadaju Vanju a samo smo čekali kombi koji će nas preko kamenih gora prevesti […]
Došao sam kući oko osam ujutro Proveo sam noć po kafanama i raznim klubovima bio sam sa prijateljima bio sam sa poznanicima kurvama, nepoznatim ljudima, ponekim od sinoć ili preksinoć sa ljudima koje volim onima koji mi ništa ne znače pijanima ili ludima bila je to lijepa noć noć mog […]
Tvoj tužni, kratki život zvuči kao priča koju bi neko ispričao u ponoćnim satima, da olakša breme susreta sa novim danom. Tvoj život zvuči kao film koji bi neko pogledao petkom veče, da zaboravi na činjenicu da poziv za izlazak ne dolazi. Tvoj život zvuči kao pjesma čija sažetost pogađa […]
Doći će smrt i imaće tvoje oči – ta smrt što nas saleće od jutra do večeri, besana i gluva, kao stara griža savesti ili besmislena mana. Tvoje oči biće uzaludna reč, prigušen krik, muk. Vidiš ih tako svakog jutra kada se nadnosiš nad sobom u ogledalu. O draga nado, […]
Sećam se samo mirisa te kuće u kojoj sam proveo rano detinjstvo I marmelade od šipuraka Još se sećam kockica šećera u staklenoj zdeli na stolu I dedine adamove jabučice koja bi igrala gore-dole dok je govorio ili se smejao Pričao mi je tada u šali da je progutao šoljicu […]
u krevetu sjetio sam se da mi je rekla ‘ionako više nije važno’ pomenula je i kako za određene stvari, a možda i ljude postoji trenutak kada je stvarno kasno dok ja, kao da to nije moj život, čitam u krevetu, ustanem da jedem, pogledam kroz prozor u zimsku […]
Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim pokušao bih u sljedećem da napravim više grešaka, ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više. Bio bih gluplji nego što bijah, zaista vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao. Bio bih manji čistunac. Više bih se izlagao […]
I nema veze što nisam i neću moći prisustvovati tom spektaklu maestralnom prozoru u svijet Martinsona koji je sebi rasporio stomak nožem sa drškom od limunovog, ružinog ili bilo kakvog kurčevitog drveta otvorivši prostore za pravdu za crveno nebo herostratsva jer ne dospijevam da ti zapamtim ime Hari Martinsone i […]