Jasan Pogled
Mreža na prozoru tek fiktivno služi zabrani ulaska komarcima u ćeliju. Krčka se ljeto u podmazanoj tepsiji paviljona. Od nje (mreže) mogla bi se napraviti idealna zamka za leptire. Po krugu lijeno mile gušterice ćuleći uši na svaki koraka bat, Dega šalje Papiju kokosov nugat. Ona koju zovem lejdi Merien […]
Pronađoh sebe U ćorsokaku svog ega Visoke sive zidine Prekrivaju mi vidno polje Zato ne vidim drugu stranu Slep poput te ograničene ulice Sam postah ograničen Ogorčen na tuđe mišljenje Nešto trulo osećam u sebi Marija Radović
Sve se već desilo u meni svi padovi potresi i nestajanja Na mojim projekcijama u glavnoj ulozi su strahovi, strepnje i teške pauze Nesanica je konferansije a scena je otvorena do ranog jutra a može i posle kada je dan siv i sumoran kao danas Aleksandar Leković
Srce stane iznenada jedno jutro prije doručka, sruši se u kupatilu, na hladne pločice, neko ga doziva, kuca na vrata, ljuti se na nepomično srce koje je izabralo to jutro i sunce vrisak, plač, a onda sve isto, dan se nastavlja, i dalje je lijep i topao doručak još uvijek […]
Drže me travevuku me dugim vlatimazaustavljaju korenjemmole da ostanem ja klizimžutim svetlom tunelažurim ka mreškanju vode u sumraki mirisimašto prizivaju stare slike Nema predaha na tom putugazim preko vremena što se osipapreko mutnih voda i klizavog kamenja Uverenaili naučenada jedino tako i može da bude ne smem da se prepustim […]
Grad je pun žena u crnim kaputima, a ja sam šarena šaka u oko U ruci mi cigaršpic Na ramenima Pariz Pijem matcha latte, zamisli, kao da sam neki buržuj U caffeu samo čujem žamor Imam super moć da se isključim kada me ne zanimaju razgovori oko mene A gotovo […]
Ni tigrovi po indijskim selima nisu toliko ljudožderni da proždiru baš sve tkivo misli uspomene čak i brižljivo skrivene planove kao što to čini ono Nezasito pohlepno rđa i kiselina su mu tek šegrti ono i kad je sito razbija šifre najtajnijih sefova prazni oči guta i nesvarljive komade […]
Grlio bih stub ili sjenkuI isto bi mi biloKao da si tu Žao mi je što nemam ninačina ni pravaDa budem dijeteZa kojim sad mi vapisvaka kost Ne bi bilo loše smanjitiseIzgubiti se u širokomhodnikuU strmoglavom dvorištupasti na tjemeIzgubiti svijest Neko bi me podigao iponioVikao na mene i plakaoA ja […]
Nemam korensamo sam listkoji pluta po vodi dok ga težinane povuče na dno Nemam ni stablokoru su izgrizlizečevi vremenaa srž seogoljenaosušila Nemam krošnjusuviše su krte i tankebile te grančiceda bi na njih okačilivažno ordenjelišća Sad više nemamni mestona kome su sadilionikoje sam pratila poljupcem u čelo Aleksandra Leković
Prolazi ogroman kontinent vremena kao mirna krava na nebu. Zaći će za njim i ova pustinjau kojoj se decembar stopio sa odlaskom. U pijesak srce ponire. Ili je to gore samo bila kapu kojoj se zbraja zgrušana nevjerica. Ili je ipak neko blizak iz prikrajka samo plakao. Niko neće ništa […]