Jasan Pogled
Sigurna ženska kuća Otu Vajningeru hitaju grčke kočije Herine ćerke pionirke distopije bičuju konje Tanatos lakira nokte Eros privezan za krevet Haos mu spava u krilu /upišao gaće/ Afrodita primila klasu tu su: erudite tijela askete duha pionirke distopije bjelina mliječnog puta stane u zalogaj kroz šminku cure hromozomi […]
5 dan d a ž d sezona jesen- zima grad drama dva kružna toka čovjek se muči da baci cigarete treba roniti na dah baviti se magijom ,,,, dažd traži nježne ruke revolver duboke cipele ulice provodnici /brzaci/ vrapci se hvataju u lijepak za muve mršavi kao skeleti djeca pale […]
KRATAK IZBOR / radna verzija1imam skicu za pjesmu okurvama diktatori umiru prirodnom smrću. 2 Odskora imam novuzanimaciju puna ustapolomljenih glasova. 3pjesnike vješaju s glavom nanižejer su lagali o […]
PESMA U suzama gola devojka o imenu mom razmišlja to bronzano ime prstima brojnim svog tela prevrće ramena pomazuje upamćenim mirisom kože moje Ah, general sam u njenoj istoriji preko polja teram velike konje od zlata mi odežda vetar na oklopu sunce u utrobi Neka joj meke ptice meke kao […]
Kada ova Amerikanka, čije butine obuzdava neobavezna crvena tkanina, gromovito prođe kraj mene dok sedim, kao pleme Mongola koje pali šumu, grad biva razoren a krte zgrade stogodišnje zapljusnu ulice, i moje oči su u plamenu zbog vezenih Kineskinja, već starih, a tako sićušnih među tananim borovima na ovim ogromnim […]
Kad ostanemo sami prstom dotakni srce moje da ozdravim. Ili me napravi ispočetka, možda kao list hartije ali bez reči kriva. Samo me nemoj opet u mladost gurnuti. Uzmi me za ruku, dovoljno će biti da zajedno ispišemo samo jedan tren – sjajan i čist. Jasna Đurđić
Dan kao razvučena guma I ja skamenjena na starom mestu. Ruku ne pomeram Nit misao nedrim. Ptice će dovući sumrak… I noć će biti kao dragi gost. Jasna Đurđić
Eh, da imam zvono malo U večeri da zazvonim! Da mi dukat sunce sine, Da mi biser zora kane, U bar moje oko levo, A u desnom da ostane Mali osmeh Tebe snenog. Jasna Đurđić
Piše: Dragan Hamović STEVAN RAIČKOVIĆ LIRIKA I ETIKA Biti potpuni pesnik ne znači biti od zajednice i javnih pitanja otpadnuti, prokleti pesnik, naročito ako pitanja kojima se kolektiv (u nevolji) zabavlja postavljaju neizbežne etičke izazove za svakoga ponaosob. U tome je Raičković bio potpun, makar ujedno bio i prokleto veran svome […]
Oprostićeš Ti ako ja ne budem mogla Ili me u jagnje pretvoriti I umesto rane novo srce staviti I osmeh da lečim one što razboleh. Obradovaćeš Ti ako ja ne budem umela.. Suzu obrisati jednom rečju Umesto svih rukava na ovom Osedelom svetu. Jasna Đurđić