Jasan Pogled
PESMA U suzama gola devojka o imenu mom razmišlja to bronzano ime prstima brojnim svog tela prevrće ramena pomazuje upamćenim mirisom kože moje Ah, general sam u njenoj istoriji preko polja teram velike konje od zlata mi odežda vetar na oklopu sunce u utrobi Neka joj meke ptice meke kao […]
Kada ova Amerikanka, čije butine obuzdava neobavezna crvena tkanina, gromovito prođe kraj mene dok sedim, kao pleme Mongola koje pali šumu, grad biva razoren a krte zgrade stogodišnje zapljusnu ulice, i moje oči su u plamenu zbog vezenih Kineskinja, već starih, a tako sićušnih među tananim borovima na ovim ogromnim […]
Kad ostanemo sami prstom dotakni srce moje da ozdravim. Ili me napravi ispočetka, možda kao list hartije ali bez reči kriva. Samo me nemoj opet u mladost gurnuti. Uzmi me za ruku, dovoljno će biti da zajedno ispišemo samo jedan tren – sjajan i čist. Jasna Đurđić
Dan kao razvučena guma I ja skamenjena na starom mestu. Ruku ne pomeram Nit misao nedrim. Ptice će dovući sumrak… I noć će biti kao dragi gost. Jasna Đurđić
Eh, da imam zvono malo U večeri da zazvonim! Da mi dukat sunce sine, Da mi biser zora kane, U bar moje oko levo, A u desnom da ostane Mali osmeh Tebe snenog. Jasna Đurđić
Piše: Dragan Hamović STEVAN RAIČKOVIĆ LIRIKA I ETIKA Biti potpuni pesnik ne znači biti od zajednice i javnih pitanja otpadnuti, prokleti pesnik, naročito ako pitanja kojima se kolektiv (u nevolji) zabavlja postavljaju neizbežne etičke izazove za svakoga ponaosob. U tome je Raičković bio potpun, makar ujedno bio i prokleto veran svome […]
Oprostićeš Ti ako ja ne budem mogla Ili me u jagnje pretvoriti I umesto rane novo srce staviti I osmeh da lečim one što razboleh. Obradovaćeš Ti ako ja ne budem umela.. Suzu obrisati jednom rečju Umesto svih rukava na ovom Osedelom svetu. Jasna Đurđić
Ne pitam više Da li će zima Doneti samo belo; Ni da li će sećanje Uspeti da se seti Da li je tamo samo mir Ili ipak neka ruka teši! Ovde niko ne živi I glas ne putuje, Ne odzvanja Ne čuje. Samo belo na dlanu na sklopljenim Belim kapcima. […]
Zaista, živim u mračnom vremenu! Bezazlena riječ je glupa. Bezbrižno čelo Znak je neosjetljivosti. Onaj tko se smije Samo još nije primio Užasnu vijest. Kakvo je to vrijeme u koje je Razgovor o drveću gotovo zločin Zato što podrazumijeva šutnju o tolikim zlodjelima! Zar onaj što tamo mirno prelazi […]
Smeštaš se udobno u svoju omiljenu fotelju, Kao domaćin posle napornog rada, Kao putnik koji je pohodio Visoku planinu, Kao maratonac koji je istrčao trku. Tako te uvek pronađe Između svih ljudi Kao da nikoga drugoga nema Ali, zna on, lukav i prepreden Da mesta ima jer se sve drugo […]