XVIII Šta bih dao da sam prašina na drumu I da me gaze noge siromaha. Šta bih dao da sam reke koje teku Pa da pralje dođu na moje obale.. Šta bih dao da sam topole uz reku Samo nebo gore, a dole voda… Šta bih dao da sam mlinarev […]
Tag: poezija
Saznaćeš gde boli
Imenuj stvari – Saznaćeš gde boli Izmisli ime – ako ne znaš šta je. Tako i ja kad krenem Znam da se nešto Zalepilo za mene; Da ga vučem na ramenu, U nedrima. I ne znam da li je to bol, Radost, Možda nespokoj.. Ja ga zovem – drhtavo moje […]
Čuvar stada XVII – Moje sestre biljke [Tema: Pesoa]
XVII Kakva mešavina Prirode u mom tanjiru! Moje sestre biljke Družbenice izvora, svetiteljke Kojima se ne moli niko.. A njih seku i one stižu na našu trpezu I u gostionicama bučni gosti Što dolaze svečano uparađeni Traže „salatu“, nehajno… I ne misleći da time od Majke- Zemlje Ištu njenu svežinu […]
Šta oni žele [Tema: Bukovski]
Valleja koji piše o samoći dok gladuje do smrti; Van Goghovo uho koje je odbila kurva; Rimbauda koji je pobegao u Afriku tražiti zlato i našao neizlečiv slučaj sifilisa; Beethovena koji je ogluveo; Pounda koga su vukli u kavezu ulicama; Chattertona koji guta otrov za štakore; Hemingwayov mozak što kaplje […]
Na početku beše zrno
Na početku beše zrno, Kap, Jedva vidljiv pokret oka. Malo kasnije, Ulica kojom se prvi put Korak sapleo; I male trave da mi čuvaju stopala. Onda su došle suze, I guste šume Iz kojih tražih put. Najzad – Modra i gola Sa pticom u ruci Strahom oko vrata. Ispred beše […]
Čuvar stada XVI – Moja starost ne bi znala šta su bore [Tema: Pesoa]
XVI Šta bih dao da mi život bude volujska zaprega Što škripi drumom izjutra rano I vraća se tamo odakle je došla, Istim putem, kad već pada tama noćna. Ne bi mi bile potrebne nade – točkovi bi mi bili dosta.. Moja starost ne bi znala šta su bore nit […]
Znaćeš ti i to je uteha
Znaćeš ti i to je uteha Da sam te volela Voleći jedno ostarelo dete Znaćeš Ti Kad se budu pitali Ko će prvi kamen da baci? Jasna Đurđić
Čuvar stada XV – One su predeo moje duše u noći [Tema: Pesoa]
XV Četiri pesme koje slede Razlikuju se od svega što mislim, Obmanjuju sva moja osećanja, U suprotnosti su s celim mojim bićem.. Napisao sam ih dok sam bio bolestan I zato su tako prirodne I slažu se s onim što osećam, Slažu se s onim s čime se ne slažu… […]
Taj put koji se spuštao prema moru
Taj put koji se spuštao Prema moru, To nemoguće prostranstvo Ispred oka, Nevidljiva linija horizonta. I oni koji su plakali jer, Nije bilo prilike da se smeju, I ja koja sam se smejala, Jer – uvek me je čudila Ta bol koja se nečijim odlaskom Činila večnom. Jasna Đurđić
Šta možemo da uradimo [Tema: Bukovski]
U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti. nešto malo razumevanja i, povremeno, hrabrosti. ali sve u svemu, to je masa, koja nema bogzna šta. ono je kao velika životinja u dubokom snu iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi. kad se pokrene najbolje je u grubosti, sebičnosti, nepravdi, […]