Jasan Pogled
XVII Kakva mešavina Prirode u mom tanjiru! Moje sestre biljke Družbenice izvora, svetiteljke Kojima se ne moli niko.. A njih seku i one stižu na našu trpezu I u gostionicama bučni gosti Što dolaze svečano uparađeni Traže „salatu“, nehajno… I ne misleći da time od Majke- Zemlje Ištu njenu svežinu […]
Valleja koji piše o samoći dok gladuje do smrti; Van Goghovo uho koje je odbila kurva; Rimbauda koji je pobegao u Afriku tražiti zlato i našao neizlečiv slučaj sifilisa; Beethovena koji je ogluveo; Pounda koga su vukli u kavezu ulicama; Chattertona koji guta otrov za štakore; Hemingwayov mozak što kaplje […]
Na početku beše zrno, Kap, Jedva vidljiv pokret oka. Malo kasnije, Ulica kojom se prvi put Korak sapleo; I male trave da mi čuvaju stopala. Onda su došle suze, I guste šume Iz kojih tražih put. Najzad – Modra i gola Sa pticom u ruci Strahom oko vrata. Ispred beše […]
XVI Šta bih dao da mi život bude volujska zaprega Što škripi drumom izjutra rano I vraća se tamo odakle je došla, Istim putem, kad već pada tama noćna. Ne bi mi bile potrebne nade – točkovi bi mi bili dosta.. Moja starost ne bi znala šta su bore nit […]
Znaćeš ti i to je uteha Da sam te volela Voleći jedno ostarelo dete Znaćeš Ti Kad se budu pitali Ko će prvi kamen da baci? Jasna Đurđić
XV Četiri pesme koje slede Razlikuju se od svega što mislim, Obmanjuju sva moja osećanja, U suprotnosti su s celim mojim bićem.. Napisao sam ih dok sam bio bolestan I zato su tako prirodne I slažu se s onim što osećam, Slažu se s onim s čime se ne slažu… […]
Taj put koji se spuštao Prema moru, To nemoguće prostranstvo Ispred oka, Nevidljiva linija horizonta. I oni koji su plakali jer, Nije bilo prilike da se smeju, I ja koja sam se smejala, Jer – uvek me je čudila Ta bol koja se nečijim odlaskom Činila večnom. Jasna Đurđić
U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti. nešto malo razumevanja i, povremeno, hrabrosti. ali sve u svemu, to je masa, koja nema bogzna šta. ono je kao velika životinja u dubokom snu iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi. kad se pokrene najbolje je u grubosti, sebičnosti, nepravdi, […]
Ugurati se u jutro preko reda Usled mrzovoljnih lica, Ružnog sna.. Vodom isprati sećanje Otisnuti se niz dan Bez kočnica, uvek misleći Da će biti drugačiji. Sa tim pratiocem ispod ruke Koji se rascvetava Kako dan odmiče Taj jedini svedok tvog poraza I tvoje uzaludnosti. Jasna Đurđić
1. Već znatno iza mezzo camin di nostra vita ukazuje se teritorija ljubavi jedan, pre mentalni, negoli hemijski, lavirint gde moguće je biti lagano srećom ispunjen i bez niti ili konca rastrojene Arijadne bez pene bez čaršava bez butina. Sve se odvija u sklopu odraza smiraja dana tvoja kosa tvoj […]