Jasan Pogled
Direktno iz buđenja jedna te ista rečenica u dobroj akustici kupatila pokušava da ispita valjanost jučerašnjeg napora Iznad tankih greda koje pucketaju više unutrašnjih glasova se iznenada sudari baš kao ona što zna da se sudari sa svetom A reči uzvraćaju ravnom merom Zorica Bajin Đukanović Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, […]
Afrodita na banketu XXI veka, kolaju neupitnosti i upitnosti njenim venama. Pas samoće rasteruje goste jedne puzeće stvarnosti po licima surovosti, po licima ispovesti, po licima materije ušančene u sobe misterije. Afrodita na banketu XXI veka, montira goste krajnosti stvarnosti na laži epohe, na lobanje nesigurnosti, na oči bojišta koje […]
O, lijepo li jeružino cvijeće od plastikena susjednom grobu Upakovano u malu staklenu kutijublijedi mirnoali živi O, lijepo je neko o tebi brinuo, dušo Vještački cvijet u stakluna tvom grobuprima blago sunce Nema hladne kiše, dušonikad više Zoran Rakočević
Moj grad isplačem svakog dana,prividno uravnotežena u šetnji ili teretani,vrištim sve ljude koji su mi rekli ružnu riječ, a mnogo ih je,ne želim više da se vidim na staklu izloga, ja tu nisam,ne želim više da vidim bilo šta na asfaltu što može dodirnuti automobile kojima upravljaju bezumna licaisfrustriranost, bahatost […]
Liči mi na svilenkasto inje Sve što je ojesenilo Ove sure godine Čekali smo da nam se hljeb rodi Pupilo je iz vrućih ruku Stalo sve u zajezereno oko Zatreptilo svojim bujnim krilima U dlan se držao život Da se nadoji S pupka Tijesto se grijalo u posteljini Zamračivale sobe […]
Jutrom se seje ili okopava Ili se sprema doručak Ili je seks Ili se široko otvore prozori da se muve ne dosete da sam sebe ne okopavam ojha Pas moj i ja njegov Pođemo u šetnju Da se drugi psi ne dosete Sic! Hodamo mirno Korak po korak Moj dugačak […]
Ja sam A ja sam žena ja sam floret ja sam nečija mala kći rođena po narudžbini ja sam ježeva kuća za naspramnu kožu Ja sam dodirom uglačana kornjača na fontani Efi Brist ja sam Fazbinderov potisnuti gnev ja sam Prustova Selesta ja sam urođenički dečak sa zlatnim alkama na […]
Znam ti mladežeKoje u očima kriješ ono neželjeno kad slutiš. I znam ti drhtaj na vrhovima prstijukada istinom najgorommi laž prećutiš. Znam ti broj koraka kojimneprobojne zidove rušišI znam ti ruke kojimaU zemlji jalovoj sve sakupiš Vezujući Drvo za kamenKamen za dušuDušu za neboMene za sebe. Al’ tebe ne znam i neću. […]
Vrhovima prstiju ruka mojihKada se popnem na prste noga miUspnem se i uspemDa zamenim sijalicu oberučkeDa svetlosti bude namDok hleb čeka da se mesi Pa nekoj luciItaki, Havani, OdesiAleksandriji, Baru, HavaniLagosu i Mombasi Oberučke odnesi Po krišku podeli, ponesiTopao je hlebGde jesi. Marko Jovanović
Ponekadmi se učini da mogu da odemsitnim polukorakomili da se provučemispod ograde Ponekad mi se činida mogučaki krupnim koracimakroz širom otvorena vrata A onda pokušamsamo da se okrenemda promenim težištei shvatim da sam prilepljena za podlogu od kartona na kojoj su nacrtani krevet,sto, stolice i prozor na zidu što gleda […]