Jasan Pogled
(Luj-Ferdinand Selin: Rat, prevela sa francuskog Gordana Breberina, Laguna, Beograd, 2024) „Čudo!” – dreknuo je neko u pariskom Le Monde-u, a sve povodom objavljivanja Selinovog Rata, rukopisa pronađenog šezdesetak godina nakon smrti narečenog autora. Nisam čitao taj tekst, ali me ovaj izraz neslućene euforije naveo na izvesna, manje-više nepotrebna i […]
Ne mogu da postanem skroman, previše toga gori u meni.Stara rešenja se raspadaju; s novima se još nije nikudamaklo. Zato krećem iz početka, na sve strane odjednom,kao da su preda mnom vekovi. Kaneti, 1943. Govor koji je Elijas Kaneti održao u Beču novembra 1936. godine, povodom pedesetog rođendana Hermana Broha, […]
Struktura drugog dela Stranca daje prednost sukobu između Mersoa i suda, jer prvo poglavlje opisuje ranu fazu isleđivanja Mersoa u kojoj učestvuju advokat i istražni sudija, dok je opis prvih dana provedenih u zatvoru, koji su se odigrali pre ovih sastanaka, izložen u drugom poglavlju. Hronologija ovog poglavlja je zamagljena […]
Pre nego što pređemo na analizu drugih Remboovih dela1 u kojima je „nomadizam“ (Delez i Gatari) centralni motiv, osvrnimo se na neobičnu pesmu naslovljenu „Pesniku povodom cveća“, koja je najverovatnije nastala tokom prve polovine 1871. godine (u periodu čuvenih pisama vidovitog), budući da je u avgustu te godine poslata poštom […]
Filosofija stoičara pominje se više puta i u prozi, i u poeziji Josifa Brodskog. Tako, u autobiografskom ogledu “Less Than One” on tu filosofiju upisuje u baltički pejzaž, koji pubertetlija iz dana u dan opaža, naturalizuje i predstavlja – od malih nogu – kao svoje neotuđivo vlasništvo: And from the […]
U romanima Džejn Ostin primetna je njena ispravnost koja je najočiglednija u neskrivenim lekcijama koje nastoji da iznese u svojim zrelim romanima. Svesna toga da je muška superiornost mnogo više od fikcije, ona uvek priznaje ekonomsku, društvenu i političku nadmoć muškaraca dok prikazuje kako i zašto opstanak žena zavisi od […]
(Povodom knjige Mihala Rušineka Ništa obično – O Vislavi Šimborskoj, prevela s poljskog Biserka Rajčić, Treći trg – Srebrno drvo, Beograd, 2020) Već pri otvaranju knjige Mihala Rušineka (1974, Krakov) spontano će se nametnuti pitanje o njenoj žanrovskoj opredeljenosti. Posvećena jednom periodu života Šimborske, koji je u isto vreme i […]
Otac modernog računarstva Alan Matison Tjuring poznat je, između ostalog, i po testu koji je smislio kako bi se ocenila sposobnost mašina da demonstriraju inteligenciju, prvenstveno u komunikaciji. Dejvid Krakauer, predsednik naučnog teorijsko-istraživačkog Instituta Santa Fe, na kojem Kormak Makarti stvara kao rezident poslednjih dvadesetak godina, kaže da je sasvim […]
Sudeći po bliskim osobama, Hektor Pereda imao je dve izrazite vrline: bio je brižan i nežan otac i nedodirljiv i dokazano čestit advokat, u državi i vremenu u kojima čestitost baš i nije bila na ceni. Primer za prvo dala su njegova deca, Beba i Buba Pereda, koja su srećno […]
Ne nameravam da vam saopštim,2 ni na početku niti na kraju, definiciju „minornog pesništva“. Opasnost od jednog takvog određenja leži u tome što bi nas ono moglo navesti na mišljenje da smo, jednom zasvagda, utvrdili ko su „najveći“, a ko su „minorni“ pesnici. Ukoliko bismo pokušali da sačinimo dva spiska, […]