Jasan Pogled
Donosiš mi dobre vijesti sa klinike, Odbacuješ svileni šal, pokazuješ zategnuto bijelo Mumijino platno, smiješ se: dobro sam. U devetoj godini, otrov žut anestetičar Nahranio me banana gasom kroz žablju masku. Odvratna duplja Zabučala je od loših snova i jupiterskih glasova hirurga. Onda je majka isplivala, držeći limenu zdjelu. O […]
Spoznala sam dno, reče ona. Opipala sam ga pipcima svog velikog pulsirajućeg korijenja: To je ono čega se bojiš. A ja ne: već sam bila tamo. Osluškuješ li more u meni, Njegove pokore? Ili glas ništavnosti, što bijaše tvoje ludilo? Ljubav je sjena. Kako ti lažeš i plačeš kad ljubav […]
Ovo je vreme dokolice, ništa se ne dešava. Zavitlala sam babičinu vrcaljku, Imam svoj med, Šest tegli, Šestoro mačjih očiju u vinskom podrumu, Zimuje u tmini bez prozora U srcu kuće, Tik kraj pokvarenog džema poslednjeg stanara l boca praznjikavog sjaja – Džin gospodina Toga-i-Toga. To je odaja u kojoj […]
Golih ruku, dodajem saća.Smeje se čovek u belom, goloruk,Od gaze su naše rukavice prikladne i slatke,Vratovi naših članaka ljiljani odvažni.On i ja, Hiljadu je pravilnih ćelija između nas,Osam saća punih žutih ćasa,I košnica sama je šolja od čaja,Bela s ružičastim cvetovima,S ljubavlju velikom je išarah, Misleći: „Slast, slast.”Rasplodne ćelije sive […]
Ko su ti ljudi što me dočekuju na mostu? Meštani – Pastor, babica, crkvenjak, zastupnik pčela. Nezaštićena sam u letnjoj haljini bez rukava, A oni su svi u rukavicama i pokriveni, zašto mi niko nije rekao? Smeše se i spuštaju velove prikačene za starinske šešire. Naga sam poput kokošije šije, […]
U našem gradu neko na nešto puca…Muklo bum, bum, bum na nedeljnoj ulici.Ljubomora može krv da pusti.Može crne ruže da stvori.Na koga li pucaju? Na tebe su to noževi isukaniNa Vaterlou, Vaterlou, Napoleone,Elbina grba ti na kratkom trupu,I sneg, što razmešta svoj blistavi escajgHrpu po hrpu, govoreći: Pst! Pst! Sa […]
Ja sam to naručila, taj pravilni sanduk od drvetaKockast kao orman i za dizanje pretežak.Rekla bih da je mrtvački kovčeg kakvog kepecaIli kockastog detetaDa u njemu nije takva buka. Sanduk je zaključan, on je opasan.S njim moram da prenoćimI ne mogu od njega da se odvojim.Nema prozora, ne vidim šta […]
Opet sam to uradila. Jednom u svakih deset godina To mi uspije – Vrsta sam pokretnog čuda, moja koža Sija kao sjenilo nacističke svjetiljke, Moje desno stopalo Pritiskivač za papire, Moje lice bez crta, fino Jevrejsko laneno platno. Zguli ubrus O moj neprijatelju. Užasavam li? – Nos, očne duplje, puna […]
Piše: Teofil Pančić Probudio me je šum kiše. Bio je mrkli mrak. Nakon izvesnog vremena dešifrovala sam nejasne obrise nepoznatog prozora. Tu i tamo se niotkuda pojavljivao zrak svetla, prelazio zid poput avetinjskog, istražujućeg prsta i opet bi skliznuo u ništa. Onda sam čula šum nečijeg disanja. Najpre sam pomislila da sam to […]