Jasan Pogled
Ako postoji tako lijepa riječda se to osjećanje opišeu jeziku hebrejskome u mome bi jezikusročio to ovako ahavat hinam* je kadate majka voliiako joj svaku zoruna um padnešnesposobannepokretandok se gibaš po parketukao ribana suhom to je kada do u akšampjesnik sniva kvačice slovapriziva iha napolju udarajuzvonaod obližnje saborne crkvei uče […]
Njihalo se žito u polju kao zbratimljeni zbor derviša koji peva strašne ilahije posvećene Bogu. Kome? Kiši? kome bilo! Piši! Zapisujem u moj tefter plave boje da su vojvođanska sela zrela da im sa čardaka pevaju rode i da se ne boje velikog potopa, vode, iako je tu nekada bilo […]
Mirku Kovaču Vidim sebe kako čekam vlak na koji ću se ukrcati sam tamo bi trebao biti jedan kupe u kojem ću sjedeti sam i čitati tvoje knjige dok ispred mene moja domovina klizi kraj prozora sama kao i ja što sam ostavljen od nje i od svih, […]
U banatskoj varošici Čoki pored ceste ima jedna humka i na njoj spomenici krajputaši sahranjeni su tamo još pre drugog velikog rata Židovi Aškenazi tamo, u sred tog teškog vojvođanskog blata Ponegde natpis na hebrejskom negde Davidova zvezda, jedan je kamen prazan Okolo kućerci mali crepovi skrnavi teška kapijska vrata […]
San me je uhvatio kada smo prošli Demir Kapiju… I taman sam mislio da spavam, kad me je senka Kajmakčalana trgnula kao opomena da ostanem budan i gledam. Kožuf i Kozjak su klanjali zori. Vardar je tekao mirno i dan je uzimao maha. Srđan Sekulić O autoru: […]
U meni se vodi večna borba. Borba između Halake i Hagade. Između Zakona i Legende. Proze i poezije. Najviše se bojim toga da mi na tim strašnim terazijama ne prevagne jedna strana i na taj način izbaci me iz koloseka, baci me u neka košmarna stanja. „Nema pakla u budućem […]
Dve devojčice i jedan dečak pronađeni su ugljenisani u požaru koji je zahvatio njihovu kuću u šumovitom, teško pristupačnom predgrađu Velesa U kući nije bilo struje u kući je bio mrak Porodica se prehranjivala tako što su roditelji sakupljali plastiku i otpad koji su skladištili u svome domu da bi […]
Mara, Hasan i Kukum oslobođeni su iz mentalne bolnice koja se nalazila u jednom malom selu na Kosovu, 1999. godine. Nisu znali šta dalje, kako kroz novi vek. Kukum je svirao kaval Mara plesala a Hasan recitovao poeziju albanskog pesnika Miloša Nikole Miđenija i tako su krenuli u njima nepoznat […]
Obasjava Sunce mi lik Hristos anesti*! rečenice oca Mitrofana čitam ko stih Hristos anesti! U gradu Sartiju na Sitoniji video sam anđele. Pojali su u krošnji palminog drveta za vreme liturgije. Izgledali su kao vrapci ti čteci*, ti malci. O, radosti moja Alithos anesti*! Srđan Sekulić *Hristos anesti- u […]
Gledam kako mi polažu kosti u spavaonice, kade mi tamjanom belo lice dok more urla a orao klikće sa litice. Nemam ni majke ni oca. Pola života čitao sam tipike, žitija i svete spise, pokušavajući da spoznam Tvorca. Uzalud vam prijatelji sada pridike. Znam, pogrešio sam. Oprostite mi Lazare, […]