Ot­kad su se na ru­ži­ča­stim pink-va­lo­vi­ma ljulj­nu­li ukle­ti be­o­grad­ski spla­vo­vi po­če­la je ne­pod­no­šlji­va la­ko­ća po­sto­ja­nja. Mo­žda se oni iz­van spla­vo­va i sje­ća­ju zna­me­ni­te Kun­de­ri­ne knji­ge i do­ne­kle pret­po­sta­vlja­ju šta je pje­snik htio da ka­že. U na­šoj ver­zi­ji, u na­šoj ki­če­raj­skoj me­lo­dra­mi, po­sto­ja­nje se mir­ne du­še mo­že za­mi­je­ni­ti ne­sta­ja­njem, pa bi […]