Jasan Pogled
Povezanost. Poslednju veliku prašinu u svojoj domovini Tomas Bernhard je nadigao posle smrti, februara 1989, testamentom, kojim je izričito zabranio publikovanje i teatarsko prikazivanje svih svojih dela unutar granica Austrije. Ipak, njegov univerzalni naslednik, polubrat Peter Fabjan, dopustio je izuzetke u pogledu izvođenja komada tako da su od 1999. postale […]
Austrijska književnost nije tek predškola psihoanalize. Na prijelazu stoljeća i u toku narednih desetljeća njene su psihološke spoznaje jednako napredne kao i otkrića psihoanalize, a vrlo često i naprednije. V. G. Zebald I. Uvod Austrijska književnost pati od temeljne podijeljenosti. S jedne strane austrijsko je društvo simbol građanske kulture. S […]
Poslednja drama Tomasa Bernharda koja je doživela premijeru bila je Elizabeta II (Elisabeth II). Objavljena je 1987. godine, a premijerno prikazana dve godine kasnije, u berlinskom Šiler teatru novembra 1989, devet meseci nakon Bernhardove smrti. Komad je podsećao na Bernharda iz najboljih dana – bio je žestok, beskompromisan i muzikalan […]
O Bernhardovom jeziku isključivosti U pripovednoj prozi Tomasa Bernharda jedva da se može skicirati sadržaj. Time za razumevanje njegovih dela nije učinjeno mnogo više od utvrđivanja srodnih motiva i situacija. Oni su doduše karakteristični, ali ostaju nerazumljivi ukoliko se ne analiziraju refleksije prisutne u proznom delu. U njemu refleksije zauzimaju […]
„Moć moći izgleda da suštinski počiva na okolnosti da se ne zna tačno o čemu se zapravo radi.“1 Tim zapažanjem Niklas Luman opisuje jedan socijalni fenomen koji izgleda da je neuhvatljiv, a ipak, na svoj difuzni način, sveprisutan. Zvučnom figurom nominalnog poliptotona, Luman naglašava taj nalaz i na stilističkoj ravni: […]
Anti-autobiografski projekat Tomasa Bernharda se formalno završio 1986. objavljivanjem njegovog najdužeg romana Izumiranje, a da je bio započeo knjigom Razlog/ Uzrok, 1975. godine. Između je sve… Život, trajanje, upisivanje i brisanje tragova, pisanje, nestajanje, i životni vek jednog pisca. „Sve“ obuhvata pre svega „greške čovečanstva“, koje Bernhard beleži na sličan […]
Tomas Bernhard, angažovani austrijski autor druge polovine XX vijeka, pisac je koji se ponašao skoro kao enfant terrible, ne propuštajući nijednu priliku da skandalizuje javnost, razotkrivajući njenu ksenofobiju i podsjećajući je na neraščišćenu nacističku prošlost. Toliko o Bernhardu zna šira publika, a tako i književni kritičari i kritičarke, kada analiziraju […]
Tomas Bernhard svakako spada u najuticajnije svetske pisce koji su objavljivali posle Drugog svetskog rata. Pomenućemo samo dva primera. Elfride Jelinek, dobitnica Nobelove nagrade, Bernhardova prijateljica, ne samo što je nekoliko puta u intervjuima naglasila kako je izvesno vreme bila pod njegovim uticajem, nego je veoma lako prepoznati bernhardovsku mizantropiju […]
Predstavljanje Bernharda čitaocima novog milenijuma zahteva više od konvencionalnog pregleda njegovih dela i ostvarenja. Ona su već lepo pohranjena u različitim udžbenicima i enciklopedijskim odrednicama i ovde se neće ponavljati. Gotovo bez izuzetka se odnose na Bernhardov ikonoklazam, premda imaju poteškoća da definišu pravu prirodu tog ikonoklazma. U uvodnom eseju […]
Tomas Bernhard: uništitelj priča? Za dvadeset i pet godina koliko je prošlo od objavljivanja njegovog prvog romana, Mraz (Frost, 1963), do izvođenja njegove poslednje pozorišne predstave, Trg heroja (Heldenplatz, 1988), Tomas Bernhard postao je priznat kao jedan od najvažnijih austrijskih posleratnih pisaca. Dodeljene su mu brojne književne nagrade kako na […]