Jasan Pogled
već neko vreme, Hana, sve manje remetišsinkopama harmoniju kardiograma. ali opet treperi, kada se setim kako si samotalasala bokovima i prste provlačila kroz kosu, ej.kako si se samo odevala a ja odolevao toj vrtoglavici.kako su se opiljci inja utiskivali u vitraže kasne jesenii u jasni monogram: Hana… kaligrafijom tajnih pisama…dok […]
triole. aritmični puls univerzumana njenim jagodicama.bukte hladne vatre praskozorja.i heliograf postaju njene oči:kakve svetlosti, kakve kanonade sunčanih vulkana igraju u njima. triole. ritam simetrale jave i sna…smirajna poprišta svetla i senkii laki hod po proplancima.šta li sve skriva iza tamnih naočarau letnjoj bašti velegradske vreve… šta li skriva i kad […]
skrenuli smo desno kod Albukerkija,i zalutali daleko od začaranih livada,nikada više nismo snili s jeseni maslačak ni upornu livadarku – poa pratensis. eto, i naše su razmažene muze odavno site razbokorenih reči. miruju u senkama,daleko od razorne svetlosti opsena.preziru dosadne stihove i slušaju klasiku. više se ne povija za nas […]