Jasan Pogled
(Vitold Gombrovič: Kronos, Krakov, 2013) Svi pišu, pomislio sam, pa pisaću i ja. Neće mi škoditi. Utoliko pre što sam, vođen neobičnim impulsom, kupio knjigu. Jer, nikada nisam kupovao bučne, famom predupređene, javno hvaljene knjige. I, kako se obično ispostavljalo – bio sam u pravu. Međutim, ovoga puta kupio sam […]
Gombrovičev Dnevnik (1) U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine […]
I ne zaboravimo da u sitnicama često biva sakriven lav, tigar, zmija.
„Smatram da je Gombrovičev Dnevnik najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji”, napisao je Vojćeh Karpinjski u pogovoru njegovom prvom necenzurisanom poljskom izdanju, iz 1997. godine. Da nije reč o preteranosti, nego o kritičkom stavu, iza koga slede argumenti, sa kojima se može, ali i ne mora složiti, svedoči […]
Stranci su učtivo slušali vatrene dokaze i primali k znanju da su i „Niče i Dostojevski bili poljskog porekla” i da „imamo dve Nobelove nagrade za književnost”. Pomislio sam, kad bi neko na taj način hvalio sebe ili svoju porodicu, da bi to bilo krajnje netaktično. Pomislio sam kako […]
Piše: Muharem Bazdulj (tekst objavljen 20. juna 2013.) Pre nepunih mesec dana, tačnije 23. maja, krakovska izdavačka kuća wydawnictwo literackie objavila je novu, dosad nepoznatu, knjigu vitolda gombroviča pod naslovom kronos. Reč je o svojevrsnom apendiksu famoznom gombrovičevom dnevniku, čiji se kompletan prevod na srpski u jednom tomu pojavio prošle godine u […]
Tekst je Gombrovič diktirao dva dana uoči smrti, 22. jula 1969. godine. Objavljen je najpre na engleskom u Times Literary Supplementu od 25. septembra 1969, a na poljskom u knjizi Kazimježa Glaza, Gombrovič u Vansu, Krakov 1989. Pre svega želeo bih da napadnem reč “pisac”. Ne postoji pisac ili, ako više […]
Bilo bi s moje strane suptilnije kad ne bih narušavao jedno od malobrojnih bogosluženja što su nam još ostala. Ma koliko da smo posumnjali u gotovo sve, još i danas negujemo kult Poezije i Pesnikâ, i to je valjda jedino Božanstvo koje se ne stidimo da obožavamo s velikom […]