Jasan Pogled
Sa telom za ruku podruku sa telom ukorak uprste u crvenoj cipeli od reptila sa telom koje žudi za toplim crepom pod santom lica davljenika Sa telom u musavom kupeu i fotografijom grada sa hrbatom mosta koji je odleteo u nebo sa telom kod reumatologa sa utrnulom nogom tela sa […]
Ne brini Silvija uspevam da čujem kako vežbaš noćno škrgutanje zubima tu u zimskoj tami smešten je slušni aparat za hroničnu gluvoću sveta Van košnice i gnezda između nepodnošljivih tri i četiri pre svitanja prodre zvuk sličan povlačenju noktom po oknu Tad čekić nakovanj i uzengija zbunjeno zavibriraju u […]
Kada ostarim za Dženi Džozef Kada ostarim nosiću firmirane farmerke spuštenog struka iako struk neću moći lako da odredim čitaću spamove one o milionima ostavljenim nepoznatom obnovivši veru da se čuda događaju uzimaću uzorke iz luksuznih parfimerija i njima mazati čukljevita stopala Kada ostarim nosiću sećanja na reciklažu i […]
Te sandale je kupilana trgu Orlandoza pravu sitninugotovo da su joj poklonjeneonda ih je obulabez otkopčavanja koštane kopčei skoro poljubila lak letnji danto je zato što su plutanei što su boje suvog peskanema drugog objašnjenja Sandale su je odvelepravo do njeganosio je kao i običnolaneno odeloi ruka mu je bila […]
Jedan od mogućih glasovamogao bi da otcvilitaj klin pod noktom,taj namerni bolzabijen obesno u belinu On je tuiznutra obasjan mesečinomspreman da zaroniu dugu nesanicudok ona ne proverisve preostale rečii ne napipa onu lekovitukoja još ima snageda se podsmehnesvakoj nedobrotisvakoj namernoj zloćišto kao pijani vozačgazi i poslednjunežnu misaoa onda beži sa […]
Kada se rodimbiću pisac u Japanuimaću svoje večeri čitanjau knjižari Đunkudo šjoten Čitaću lagano i razgovetnoonako kako to zahtevaritam zapisanogi svako čitanje ćebiti posvećenoodabranom licu u publici Oni koji ne buduimali novca da virnuu moju krletkumoći ćeza nekoliko sati stajanjada utole glad Kada se rodimbiću carveć sam počeo da štedimza […]
Glasnik Odavno se plaši čitanja poezijeda se opet ne sudari sa kakvimokamenjenim nebeskim telomproteranim iz kolekcijesakupljača reciklirane mesečine Zato ponovo okreće listoveDablinaca pa Talasavraćajući se ulozi slepog putnikautrobi galije rezonantnog bićasve dok nenajavljen neznanacne spusti nešto u njeno krilo Iz pristojnosti dar prihvatida ne padne u ponori sa mlakom radoznalošćunasumice […]
za Džona Apdajka Beži zeko izgovara unutrašnji glas koji dok puni oružje patronama reči već zna da ne postoji tako sigurna rupa u koju je moguće zavući se sasvim i trajno Pa ipak dovikuje beži beži od svega dobrog dobrog za tren dok ne pokaže svoje pravo lice Beži […]
Zamislitejoš uvek postoje onikoji pišu poezijuneregistrovana sektaosiromašena gordostdruštvo mrtvih pesnika Prerušeniu činovnike i klošareneurotično mrdaju laktomi gužvaju lice rukomna praznim promocijama U jednom njujorškom kafeuKiš nešto poverljivo govorina uho Sontagovoji znam da ova scenaneminovno čekasvoju pucketavu pesmusa istim onim poverenjemsa kojim je Brodskispustio glavupod krilo venecijanske golubice Zorica Bajin Đukanović
Ja sam Silvijina prijateljicaSilvija voli savršene stvarizbog savršenog osmehaostala bi na ivici njegove senkei njeni muškarci su savršenine bih se usudila da ih sanjamniko nas nije video zajednoto je čar našeg prijateljstvavolimo senovite hladnjakei noćni čaj sa par kapi leta Silvija je biće puno mastilai njen muškarac ima zadatakda bude […]