Film treba da ima ljubav za one o kojima govori – Kustendorf 2015

| January 27, 2015 | 0 Comments

Mikhalkov

Piše: Marija Krtinić

Mokra Gora – Nakon svetske premijere u Beogradu u oktobru prošle godine film “Sunčanica” Nikite Mihalkova prikazan je i na 8. Kustendorfu. Slavni ruski reditelj ponovo je posetio Mećavnik, a u razgovoru za Danas govori o novom filmu, Bunjinu, ruskoj kinematografiji i kandidatu za Oskara “Levijatanu”.

Podnaslov filma “Sunčanica” glasi – Kako se to dogodilo. Za vaše junake ovo pitanje je došlo dosta kasno. Šta to sunčanica čini čoveku da ne može da uvidi šta se dešava oko njega?

– Veliki broj ljudi u Rusiji pretpostavljao je da će sadašnje stanje biti trajno. I Čehov je jednom rekao da svaki srećan čovek treba da ima nekog ko stoji iza vrata, kuca čekićem i priča o tuđoj nesreći. Ti ljudi o kojima se govori nisu imali takvog čoveka. I sami nisu o tome razmišljali. To je prolazilo mimo njih. Oni su trčali, leteli, a sve je prolazilo mimo njih. Sudili su o svom životu životom onih koji žive bolje, a ne životom onih koji žive gore. A njih je mnogo više. To je dovelo do trenutka kada čovek postavlja sebi pitanje kako se to dogodilo.

U filmu vidimo kako bela Rusija postaje siva…

– O da!

Da li je važno preći iz jednog stanja u drugo da bismo shvatili sve razlike koje postoje oko nas?

– Nažalost, mi ne učimo, ne samo na tuđim greškama, nego ni na svojim. I to dovodi do onoga do čega je došlo. Zbog toga je ovaj film u određenom smislu upozorenje – da ne sudiš o svom životu prema onima koji žive od tebe bolje, nego koji žive gore.

Izjavili ste da ste 37 godina čekali da snimite film na osnovu proze Ivana Bunjina…

– Radilo se o tome da nije bilo moguće snimati film o Bunjinu, jer on nije bio tada dozvoljen. Naročito “Prokleti dani”. To je bilo prosto nerealno da se uradi. Snimao sam nešto drugo, ali sam stalno o tome razmišljao. Kada se sve to sjedinilo, kad sam našao glumicu i glumca koji prvi put igraju na filmu, ja sam tada znao da to treba da učinim.

Film je nakon beogradske premijere bio prikazan na Krimu. Zašto ste insistirali na tome?

– Bilo je važno da odemo na Krim jer smo na taj način zatvorili krug. Moji junaci su bežali upravo sa Krima. Dolazili su uglavnom u Srbiju, a mnogi su tu i ostali. Zato je premijera krenula iz Beograda, pa se vratila Krim. Na taj način su se naši junaci vratili u svoju domovinu.

Zbog toga, ali i zbog teme, u zapadnim medijima se potencira da je ovo proputinovski film…

– Ne želim da komentarišem paranoju. Neću reći da nije tako, to je njihov problem.

Šta mislite o ruskom kandidatu za Oskara, filmu “Levijatan”? U Rusiji postoji tendencija da se ne smatra da je neki film dobar ako se bavi “antiruskom temom”…

– Kakva tendencija?

Nije dozvoljeno snimati film koji ne govori dobro o ruskom čoveku…

– Kako to može da se desi kada novac daje Ministarstvo kulture Rusije?

Bilo je problema. Konkretno kod “Levijatana” sa početkom distribucije…

– Uvek postoje problemi sa filmom. Tamo piše uz podršku Ministarstva kulture. Ja razumem kada Ministarstvo kulture kaže: “Mi vam dajemo novac, a vi državu blatite”. To je tako. To i jeste prirodno, jer ako vi u restoranu plaćate za kajganu a vama donesu krastavac, naravno da ćete pitati zašto. Naravno da problem nije u tome. Nije korektno da ja komentarišem film zato što smo bili konkurentni na dodeli Zlatnog orla (ruska najvažnija filmska nagrada, na kojoj je “Sunčanica” pre dva dana proglašena za najbolji film prim. nov.). Jedna žena je rekla da je prava umetnost ono što ti želiš da čuješ, vidiš i pročitaš još jednom. Ja nisam ubeđen da će “Levijatan” ljudi poželeti da pogledaju još jednom. Zato što u tom filmu nema ljubavi prema onima o kojima ti govoriš. To nije obavezno. Ja govorim o sebi, individualno. Želim da vidim koga ti voliš, želim da zavolim te ljude zajedno s tobom. To što ti ne voliš, ja ću shvatiti prema onome što ti voliš. A kada vidim da ne voliš, ne mogu da shvatim šta voliš. To mi je smetalo da osetim taj film.

Da li će Ministarstvo kulture ipak dobiti kajganu ako taj film dobije Oskara?

– Dobro je kada ruski film dobije Oskara. To nije ništa loše. Velika je zabluda praviti od toga neki veliki problem. Ljudi gledaju film – jedni se dive, a drugi govore loše o tom filmu. Mi ćemo videti u Rusiji ko će hvaliti film, a ko neće. Na najvažnijoj dodeli nagrada u Rusiji “Zlatni orao” on je dobio četiri nagrade, uključujući i onu za najboljeg režisera. To se ne bi desilo da se, kako vi kažete, zabranjuju filmovi sa “antiruskom temom”.

Prevodila Radojka Tmušić Stepanov

Film o Gribojedovu

Nikita Mihalkov, kako kaže, većima spreman scenario za novi film koji će govoriti o ruskom književniku i diplomati Aleksandru Sergejeviču Gribojedovu.

– Postoje razne verzije kako je on ubijen. Mi smo našli dokaze da je to bilo političko ubistvo. Da su ga ubili Englezi. To je aktuelna i savremena priča – kaže Mihalkov.

Akademija za filmske radnike

Po dolasku na Kustendorf Nikita Mihalkov je najavio da planira da otvori filmsku akademiju u blizini Nižnji Novgorda.

– To neće biti škola za mlade reditelje i glumce, već za formirane filmske radnike, za one koji žele da obogate svoje znanje – istakao je reditelj.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/film_treba_da_ima_ljubav_za_one_o_kojima_govori.11.html?news_id=296338

Tags: , ,

Category: Festivali

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Film treba da ima ljubav za one o kojima govori – Kustendorf 2015

by admin time to read: 4 min
0