Hronologija života i rada Luja Ferdinanda Selina [Tema: Selin]

| March 4, 2018 | 0 Comments

 

Pre svega, želim da živim život ispunjen neprilikama koje će proviđenje, nadam se, izvoleti da prospe po mome putu.

Beležnica oklopnika Detuša, 1913.

 

1894.

  1. maja u Kurbevoa (Sena), u Ulici Ramp di Pon (Rampe du Pont) na kućnom broju 12, rođen je Luj- Ferdinand Ogist Detuš (Louis-Ferdinand Auguste Destouches), sin jedinac Fernanda Ogista Detuša, rođenog 1865. u Avm i Margerite Lujze Selin Giju (Marguerite Louise Celine Guilloux), rođene 1868. u Parizu. Margerit Detuš vlasnicaje dućana modne odeće i rublja, a Fernand Detuš, diplomac književnosti, od 1890. godine radi u dopisnoj službi Osiguravajućeg društva „Feniks” („Požarno – Bubatnara” u Smrli na veresiju). Njegov otac, Lujev deda, profesor je književnosti u gimnaziji u Avru. – 28. maja, krštenje Luja Detuša. Kumovi su mu baka sa majčine strane Viktorija Selin Giju i ujak Žilijen, zvani Luj Giju.

1895,

Maloga Luja daju na čuvanje dojilji (dadilji), kod koje ostaje dve godine.

1897.

  1. aprila porodica zatvara dućan i seli se u Pariz u Ulicu Vavilonsku.

1898.

Još jedna selidba, sada u Ulicu Ganeron.

1899.

U julu, nova adresa: Pasaž Soazel (Choiseul) br. 67 (Berezinski prilaz u Smrti na veresiju), gde Margerit Detuš preuzima dućan „kurioziteta”.

1900.

  1. oktobra polazi u „državnu” osnovnu školu na Skveru Luvoa.
  2. (Luju Detušu je 10 godina) Nova selidba, ovaj put ,,u komšiluk”: Pasaž Šoazel 64. – 28. decembra umire Viktorija Selin Giju (baka sa majčine strane).

1905.

U februaru napušta opštinsku školu na Skveru Luvoa i prelazi u katoličku školu bratstva Sen-Zozef, u Ulici 29. jula br. 6. Letnji raspust provodi u Dijepu.

1906.

U oktobru ponovo prelazi u „državnu” školu, u Ulici Aržantej br. 11.

1907.

  1. juna, stiče svedočanstvo o „maloj maturi”. Leto 1907 – leto 1908. Luj Detuš provodi u Pansionu u Dipholcu (Hanover), učeći nemački, dok se porodica Detuš, iako i dalje drže dućan u Pasažu Šoazel, seli u Ulicu Marsolije br. 11.

1908.

Od septembra do decembra boravi u pansionu u Karlsrueu.

1909.

Od februara do novembra boravi u Engleskoj; pohađa University School u Ročesteru i Pierremont Hall School u Broudstersu („Minvel Koledž” u Smrti na veresiju).

1910.

Od 1. januara šegrtuje (kao trgovački pomoćnik) kod Remona, trgovca trikotažom i metražom, na uglu ulica Soazel i 4. septembar. Od 1. septembra šegrt kod juvelira Robera (ugao ulica Roajal i Sent- Onore).

1911.

Od 1. aprila šegrt kod juvelira Vagnera (111, rue duTemple). Od 5. oktobra učenik kod juvelira Lakloša (15, rue de la Paix), a zatim, u decembru, u isposta- vi istoga juvelira u Nici.

1912.

  1. septembra, ne čekajući poziv, prijavljuje se na tri godine u 12. oklopni konjički puk u Rambujeu: period života koji će opisati u romanu Vojna (Casse- pipe). U oktobru počinje vojnička obuka. Novembar-decembar: zapisuje beleške koje će posthumno (1965) biti objavljene pod naslovom Beležnica oklopnika Detuša (Carnets du cuirassier Destouches).

1913.

  1. avgusta unapređen u brigadira (najniži čin u konjici; ekvivalent pešadijskom kaplaru).
  2. (20 godina)
  3. maja unapređen u konjičkog podoficira (mare- chal des logis), čin ekvivalentan pešadijskom naredniku. – 14. jula učestvuje na paradi u Lonšanu (Long- champ). – 31. jula 12. oklopnije na frontu u Loreni. – 2. Avgusta na frontu u Vevru. – Oktobar, na frontu u Flandriji. – 27. oktobra kao dobrovoljac na zadatku veze, u Poelkapelu kod Ipra, konjički podoficir Luj Detuš ranjen je u desnu nadlakticu (prostrelna rana sa otvorenim prelomom). Izgleda da je pre toga već bio zadobio i udarac u glavu; potres koji je verovatno bio osnovni uzrok glavobolje i vrtoglavice, koje su ga mučile do kraja života. – 29. oktobra operisan u Hazbruku; pohvaljen u dnevnoj zapovesti puka, a zatim (25. novembra) i divizije. – 24. novembra odlikovan medaljom za vojničke zasluge (medaille militaire), a zatim i ratnim krstom; njegova fotografija objavljena je na naslovnoj strani časopisa L’Illustre national. – 1. decembra, primljen u bolnicu ,,Val-de-Gras“. – 27. decembra, u bolnici (oporavilištu) „Pol Brus“ u Vilžuifu.

1915.

  1. januara još jedna operacija na desnoj ruci. – U februaru primljen u bolnicu ,,Mišle“ u Vanvu. – 24. februara tromesečno odsustvo radi oporavka. – 16. marta na elektroterapiji u ,,Val-de-Grasu“. – U aprilu dodeljen pasoškoj službi francuskog poslanstva u Londonu. – 7. decembra otpušten iz vojske, bez prava na penziju.

1916.

  1. januara, u Londonu, ženi se barskom zabavljačicom Suzanom Nebu. – U martu potpisuje ugovor sa Šumskim gazdinstvom ,,Šanga-Ubangi“ (Kamerun) kao nadzornik plantaže kaučuka i kakaoa. – 10. maja, u Liverpulu, ukrcava se na brod ,,Akra“ koji plovi za Dualu, gde stiže sredinom juna (preko Akre i Lagosa). Do kraja godine više puta menja mesta boravka u unutrašnjosti Kameruna. Iz ovog perioda datiraju njegovi prvi književni radovi (dve pesme i jedan prevod Kiplinga). – U septembru nadzornik na plantaži ,,Bikobimbo“.

1917.

U februaru jednostrano raskida ugovor. – U martu leži u bolnici u Duali (bolestan od malarije, čije će posledice, kažu, osećati do kraja života). – U aprilu ukrcava se na brod ,,Tarkva“ (Tarquah) koji plovi za Liverpul. Tokom plovidbe piše novelu Talasi (Desvagues). – U maju stiže u London. – U septembru vraća se u Pariz; susreće Raula Markija, zvanog Anri de Gramji (Kursijal de Perer u Smrti na veresiju), urednika naučno-popularnog časopisa Eureka (Genitron u Smrti na veresiju).

1918.

U februaru prevod u Eureci sa potpisom L. Detuš.

  • U martu, zajedno sa Raulom Markijem, angažovan ocl strane Rokfelerove fondacije u misiji za borbu protiv tuberkuloze, stiže u Ren, gde upoznaje doktora Folea i njegovu kćer Edit (kod kojih je, izgleda, boravio pošto je napustio misiju). – Od decembra 1918. do aprila 1919. u Renu, priprema maturu.

1919.

Polaže maturu u Bordou; 2. aprila prvi deo: jezike i latinski, sa ocenom ,,dobar“; 2. jula drugi deo: filozofiju, sa ocenom ,,dobar“. – 10. avgusta, u Kentenu, ženi se Editom, kćerkom dr Folea (brak sa Suzanom Nebu nije prijavio francuskom poslanstvu u Londonu, pa ovaj nije ni bio zaveden u knjigu venčanih). Mladenci se sele na Kej Rišmon br. 6 u Renu. – U novembru Luj Detuš se upisuje na Fakultet prirodnih nauka u Renu, na studije fizike, hemije i prirodnih nauka (P. C. N.). Zahvaljujući Lujevom ujaku Zoržu Detušu, sekretaru Medicinskog fakulteta u Parizu, dr Fole je postavljen za direktora Medicinske škole u Renu.

1920.

  1. marta stiče diplomu (P. C. N., što je, u stvari, neka vrsta pripreme za univerzitetske studije). – 1. aprila upisuje se u Medicinsku školu u Renu, čime započinje studije medicine, po ubrzanom postupku, kojije bio odobren za ratne veterane. – 15. juna rađa mu se kći Kolet Detuš. – 16. juna, opet zahvaljujući Zoržu Detušu, dr Fole je primljen za dopisnog člana Akademije nauka. – 26. oktobra izlaganje Luja Detu-ša u Akademiji nauka („Fiziološka zapažanja o Convoluta roscoffensis’, rad koji je proistekao iz njegovih poseta jednoj laboratoriji za morsku zoologiju, u kojoj je, verovatno, bio i saradnik).

1921.

  1. aprila i 22. jula polaže prva dva ispita iz medicine. – 18. aprila novo izlaganje u Akademiji nauka („Produženje života kod Galleria mellonella“). – U oktobru, nezvanično, sarađuje sa laboratorijom Sergeja Metalnikova u Pasterovom institutu u Parizu.

1922.

Ocl 1. oktobra do 16. decembra stažira u Porodilištu „Tarnije” u Parizu. – 16. novembra polaže treći ispit iz medicine. – 5. decembra primljen na nastavak studija medicine u Parizu.

1923.

U januaru stažira u porodilištu bolnice „Košen’b – 15. februara i 10. aprila polaže četvrti ispit. – 3. maja, 27. i 29. juna polaže peti (poslednji ispit). – Od 1. juna, u više navrata, menja nekolicinu lekara u njihovim ordinacijama.

  1. (30 godina)
  2. maja brani tezu Život i delo Filipa Ignacija Zemelvajsa (za koju 22. januara 1925. dobija „bronzanu medalju”). – 27. juna upoznaje doktora Rajhmana (Judencvek u Crkvi-, Jubelblat u Bagatelama za jedan pokolj), direktora Sekcije za higijenu Društva naroda (Ženeva), i postaje njegov saradnik.

1925.

Od 14. februara do 8. avgusta, u misiji Društva naroda (Sekcije za higijenu) na Kubi, zatim u Njujorku, Vašingtonu, Nju Orleansu, Baltimoru, Detroitu, Kanadi, Engleskoj… Objavljuje rad „Terapija kininom”.

1926.

Od 14. marta do 9. juna u misiji D. N. u zapadnoj Africi (Senegal, Sudan, Gvineja, Obala Slonovače, Togo). – 21. juna razvodi se od Edit Fole. – 21. jula do 25. avgusta misija u Evropi; upoznaje američku plesačicu Elizabet Kreg, devojku „slobodnih nazora” („uvek sam voleo da su žene lepe i da su lezbijke“), sa kojom ulazi u kratku, ali burnu vezu, i kojoj će, kasnije, posvetiti Putovanje nakraj noći. Piše Crkvu.

1927.

Odmor u Parizu. Ugovor sa Društvom naroda, koji je isticao 31. decembra, nije mu produžen, ali izgleda da ni on to nije želeo („… suviše Jevreja, suviše sastančenja i izveštaja…”). Piše farsu Perikle, koja će biti objavljena posthumno pod naslovom Progres. – U oktobru „Galimar” odbija da objavi Crkvu. – U novembru doktor Detuš otvara ordinaciju opšte i dečje medicine u Klišiju, u Ulici Alzas br. 36.

1928.

  1. maja objavljuje članak „O zdravstvenoj službi u Fordovoj fabrici u Detroitu”. – U julu, „Galimar” odbija da objavi Zemelvajsov život. – 24. novembra objavljuje članak „Socijalno osiguranje i ekonomska politika u zdravstvu” (La Presse medicale).

1929.

U januaru, po preporuci profesora Leona Bernara, radi kao honorarni lekar (van radnog odnosa) u gradskom dispanzeru u Klišiju. – U martu i aprilu boravi u Londonu. – U avgustu se seli u Ulicu Lepik br. 98; upoznaje Žozefa Garsena (Kaskal u Ginjolovoj družini) i slikara Anrija Maea (Mahe). – Od decembra do februara 1930. boravi u Nemačkoj i Skandinaviji. Verovatno krajem 1929. počinje da piše Putovanje na kraj noći.

1930.

  1. marta objavljuje članak „Zdravstvo u Francuskoj“ u Mondu. Priznat mu je pronalazak jednog leka. – U junu i julu putuje po srednjoj Evropi.

1931.

U januaru boravi u Ženevi.

1932.

  1. marta umire mu otac Fernand Detuš. – 14. aprila rukopis Putovanja na čitanju kod „Galimara”. – 30. juna potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom „Denoel i Stil“. – 15. oktobra izašlo iz štampe Putovanje na kraj noći. – 7. decembra Gij Mazlin dobija Gonkurovu nagradu za Vukove; Selin nagradu ,,Renodo“. – 18. decembra, u jeku rasprava izazvanih dodelom Gonkurove nagrade, napušta Pariz i putuje u Nemačku preko Svajcarske i Austrije. U Berlinu susreće Eriku Irgang i Siliju Pam (N*** u objavljenoj prepisci Selinovoj), devojke koje je upoznao nekoliko meseci ranije u Parizu.

1933.

  1. februara u časopisu Mesečnik (Le Mois) izlazi članak ,,Da zatru nezaposlenost, hoće li zatirati i nezaposlene?“ – 16. marta Kandid objavljuje: ,,Da se izjasnimo…, pogovor Putovanju na kraj noći”; ručak sa članovima žirija ,,Renodo“. – 4. aprila upoznaje F.lija Fora. Verovatno u aprilu počinje da prerađuje rukopis Crkve. – U maju i junu putuje po Evropi (London, Antverpen, Beč) i piše predgovor za Site d’Auteu 31(31, Cite d’Antin); počinje da piše Smrt na veresiju. – 17. juna prisustvuje banketu povodom Medicinskog kongresa Francuske Akcije. – U avgustu i septembru boravi u Dinaru. – 12. septembra objavljena komedija Crkva (L’Eglise). – 1. oktobra kazuje svoju „Počast Zoli“ u Medanu, povodom trideset prve godišnjice Zoline snrrti. – U decembru odgovara na anketu ,,Za koga pišete?“ časopisa Commune.
  2. (40 godina)
  3. juna odlazi u SAD kod Elizabete Kreg, sa kojom raskida vezu (u Los Anđelesu); odlazi u Čikago sa danskom plesačicom Karen-Mari Jensen, pa u Njujork, odakle se vraća u Evropu. – U avgustu boravi u Sen-Malou. – U decembru boravi u Antverpenu sa Evelin Pole.

1935.

U februaru u Beču sa Silijom Pam. – U martu ponovo u Antverpenu sa Evelin Pole. – Maj u Londonu; posle kratke veze sa pijanistkinjom Lisjen Delforž, putuje u Dansku, Nemačku i Austriju. – U septembru boravi u Sen-Zermen-an-Leu; piše Smrt na veresiju. – Krajem 1935. upoznaje operetsku plesačicu Lisetu Almanzor.

1936.

Vreme „Narodnog fronta“ (Front populaire), početka španskog građanskog rata… Selin, u tim vremenima previranja, impulsivno, prosto bezglavo uleće u političke angažmane i avanture koje će odrediti čitav njegov život i čija će senka lebdeti do dana današnjeg i nad njegovim književnim delom. Iako neće pristupiti nijednoj partiji, objaviće jedan antikomunistički i tri antisemitska pamfleta; prisustvovaće kolaboracionističkim manifestacijama i važiće za ličnost blisku pariskim kolaboracionističkim krugovima. – 29. aprila objavljena Smrt na veresijit (Mort a credit). – U julu Rober Denoel objavljuje svoju „Apologiju Smrti na veresijii’ i Selinovu „Počast Zoli“. „Galimar” objavljuje Ostrvske tajne (Secrets dans l’ile). – Ujulu i avgustu putuje u SSSR (Lenjingrad, Moskva) povodom ruskog prevoda Putovanja (prevod Elze Triole i Luja Aragona). Vratiće se pun duboke mržnje prema komunizmu, okrivijujući ga zbog nade u budućnost, dok bi jedina prava „revolucija” bilo priznanje sopstvene (ljudske) gnusobe. – 2. Decembra Crkva premijerno izvedena u teatru „Selesten” u Lionu. – 30. decembra objavljena Mea Culpa (antikomunistički pamflet ,,nadahnut“ boravkom u „crvenoj” Moskvi); Denoel u istom izdanju prvi put štampa i Život i delo Filipa Ignacija Zemelvajsa-, u ovom izdanju, Selin najavljuje Vojnu (Casse-pipe) u pripremi. Ta najava ponovljena je i u novembru 1938. u Skoli za leševe, ali se posle toga više ne pojavljuje.

1937.

U februaru boravi u Njujorku. – U maju i junu u Avru, Sen-Malou; neprijatnosti s engleskom policijom u Džersiju. – 10. decembra prestaje da radi u dispanzeru u Klišiju. – 22. decembra objavljuje svoj prvi antisemitski pamflet Bagatele za jedan pokolj (Bagatelles pour un massacre), u kome otvoreno poziva u ,,rat protiv jevrejske i judeo-boljševičke opasnosti”. („Čitav svet je jedno deoničarsko društvo, trust, čije sve (deonice poseduju Jevreji, a čije su filijale: ’komunistička’, ’rojalistička’, ’demokratska’, možda i ’fašistička’… Zavera mondio-Levi-Blum… Čitava demokratija je čista jevrejska diktatura…”) Posle toga, kao lekar, prinuđen je da u više navrata daje otkaz.

1938.

Januar provodi u Antverpenu sa Evelin Pole. – U aprilu i maju u Kanadi i SAD, povodom objavljivanja engleskog prevoda Smrti na veresiju. – Jula u Londonu sa Anrijem Maeom. Leto provodi u Dinaru; piše Skolu za leševe. – 15. Novembra Skola za leševe (u kojoj Selin propoveda savez sa Nemačkom) izlazi iz štampe. Posle toga biva proglašen za Hitlerovog pristalicu. – 2. decembra prisustvuje političkom skupu koji su organizovali Darkije de Pelpoa i „Francuska u okovima“.

1939.

U januaru novinar Leon Trajh, „prozvan” u Skoli za leševe, preti Selinu tužbom zbog klevete (procesa neće biti). – 8. marta na sudu zbog klevete, po tužbi doktora Rokea, koga pominje u Skoli za leševe (pre- suda protiv Selina i Denoela izrečena 21. juna). – U maju, u dogovoru sa Selinom, Denoel povlači iz prodaje Bagatele i Školu za leševe. – 10. juna Selin se seli iz Ulice Lepik u stan svoje majke u Ulici Marsolije br. 11. – Juli provodi u Bretanji. – U julu i avgustu polemika sa štampom (Le Merle\ Le Canard enchaine; L’Humanite; Je suis partout; Le Soir; Le Droit de vivre) koja ga optužuje da se upleo u „aferu Abec“ u vezi s „aferom Oben-Poarije“. – U avgustu otvara ordinaciju u Sen-Zermen-an-Leu. – 9. novembra definitivno oslobođen vojne obaveze kao invalid prve kategorije sa telesnim oštećenjem 70% i pravom na doživotnu penziju. – 15. decembra prihvata angažman kao brodski lekar na ,,Seli“ (Chella) koja plovi za Kazablanku (Maroko).

1940.

  1. januara ,,Sela“ je oštećena u slučajnom udaru sa britanskim eskortnim brodom „Kingston Kornelijan“ („Nabili smo se na tu torpednjaču… razletela se sve sa bombama – pravi vulkan! 27 mrtvih iz taka… Potonula je za 17 sekundi! A mi! Pukotina duga 35 metara – gomila ranjenika – krasna noć!“). Prinudno iskrcavanje u Gibraltaru. – U martu primljen za lekara u dispanzer u Sartruvilu. – 10. juna u zbegu sa kompletnom službom dispanzera; Orlean, La Rošel, Sen-Zan-d’Anželi. – 14. jula povratak u Sartruvil; Selin se seli u Ulicu Zirardon br. 4.

1941.

  1. februara u listu La Gerbe Selin objavljuje „Čin vere“ (Acte de foi) iza koga sledi (do 1944. godine) polemika sa štampom, tokom koje će objaviti tridestak „otvorenih pisama” i četiri intervjua. – 25. februara, u novoosnovanoj filijali svoje izdavačke kuće „Nova francuska izdanja”, Denoel objavljuje još jedan pamflet, U sosu (Les Beaux Draps), u kome Selin „analizira“ uzroke francuskog poraza. -11. maja prisustvuje inauguraciji Instituta za proučavanje jevrejskog pitanja. – Juni provodi u Bretanji; juli u Belgiji i Holandiji; avgust u Fontenblou. – 4. decembra zabrana distribucije i zaplena pamfleta U sosu u neokupiranoj zoni; delimična zaplena u Marseju i Tuluzi. – 22. Decembra prisustvuje osnivačkom skupu „Jedinstvene partije“ u organizaciji ,,Au pilori“ (,,Na stubu srama“).

1942.

U zimu radi na Ginjolovoj družini. – 1. Februara prisustvuje mitingu koji je održao Dorio po povratku sa ruskog fronta. – U martu putuje na pet dana u Berlin; govori na mitingu u jednom Domu francuskih radnika: „Radnici, Francuzi, kazaću vam nešto važno… Dobro vas poznajem, i ja sam od vaših, radnik kao i vi… Ovi ovde (Nemci) su baš gadni. Kažu da će dobiti rat, to ne znamo. Oni drugi, Rusi, s druge strane, nisu ništa bolji. Možda su i gori! Ovo vam je stvar izbora između kolere i kuge! Nimalo veselo. Ostajte mi zdravo!“ – 14. marta potpisuje Manifest francuskih intelektualaca protiv engleskih zločina (bombardovanja Pariza). – U junu večera u „Evropskom krugu“ (u Parizu). – 20. decembra govori pred svojim kolegama, lekarima, u sedištu Sanitarnog zavoda Francuske.

1943.

  1. februara, potpisuje ugovor za objavljivanje Sablazni uponorima (Scandale aux Abysses)\ rukopis, započet još 1938, završava u jesen, ali on ostaje ,,na ledu“ i 1944. godine. – 23. Februara ženi se Lisetom Almanzor. – Od juna do septentbra u Renu i Sen-Malou; piše predgovor za jedno Bernardinijevo delo koje će ostati neobjavljeno.
  2. (50 godina)
  3. marta objavljena Ginjolova družina (Guignol’s Band); Sablazan u ponorima je u štampi. – 17. juna Selin, Liseta Detuš i mačak Beber polaze Nemačku, s namerom da pređu u Dansku; borave u Baden-Badenu, Berlinu, Noj-Rupinu (Sever)\ zatimu Zigmaringenu, gde je boravio i maršal Peten i gde je zasedala „vladina komisija“ koja je bila produžetak višijevske vlade, a gde Selin radi kao lekar francuske kolonije (Od zamka do zamka).

1945.

  1. marta u Parizu umire Selinova majka Margerit Detuš; Selin i kompanija odlaze iz Zigmaringena u Dansku. – 27. marta stižu u Kopenhagen. Odsedaju kod Karen-Mari Jensen. – 19. aprila istražni sudija Visokog suda pravde departmana Sena izdaje nalog za hapšenje Luja-Ferdinanda Selina. – U leto, dvoumi se da li da nastavi da radi na Ginjolovoj družini ili da završi Bitku za Stiks (prvobitna verzija Carolije za neki drugi put). – 2. decembra Rober Denoel ubijen na Esplanadi invalida. – 17. decembra, na osnovu zahteva Francuskog poslanstva u Danskoj za ekstradiciju, Selin i Liseta su privedeni i pritvoreni (zatvor ni) u „Vestre Fengzel”. Liseta je oslobođena 10 dana kasnije.

1946.

  1. novembra piše „Odgovor na optužbe za izdaju, koje je protiv mene izreklo francusko pravosuđe, a koje su izneli istražni organi danskoga suda u istražnom postupku tokom mog pritvora 1945-1946. u Kopenhagenu”. – 8. novembra prebačen u bolnicu ,,Sandbi“.

1947.

U januaru u zatvorskoj bolnici u „Vestre Fengzelu“. – 26. februara u bolnici ,,Rigs“ u Kopenhagenu. – 20. marta završava Gromove i munje (Foudres et fleches); odustaje od Ginjolove družine II. – U junu radi na prvom poglavlju Carolije za neki drugi put (Feerie pour une autre fois). – 24. juna Selin je oslobođen; odobren mu je boravak (pod nadzorom) u Kopenhagenu. Pridružuje se Liseti u Kronprinsesegade br. 18. – U novembru piše „Raspomamljenost” (,,A l’agite du bocal“), otvoreno pismo Sartru. – 8. decembra raskida ugovor koji ga je vezivao za izdavačku kuću „De- noel“.

1948.

  1. aprila, ,,Denoel“ oslobođen optužbe. – 19. maja Selin i Liseta odlaze iz Kopenhagena u Klarskovgard na Baltiku, gde borave na imanju svoga danskog advokata Mikelsena. – U leto ipak završava Ginjolovu družinu II, koja će biti objavljena posthumno, pod naslovom Londonski most (1964); nastavlja da radi na Čaroliji; dopisuje se sa prijateljima: Ž. Daranjesom, Sarlom Deejom, Anrijem Maeom, Pjerom Monijeom, Alberom Parazom i američkim univerzitetskim profesorom Miltonom Hindasom. – U decembru Gromovi i munje objavljeni kod Sarla de Žonkjera.

1949.

  1. juna novo izdanje Putovanja (izdavač „Froa- sar“). – U novembru Vojna objavljena u „Sveskama Plejade”; Lanov de Tarta objavljuje „Pismo Sartru“ („Raspomamljenost”). – U decembru Pjer Monije u izdavačkoj kući „Frederik Sambrijan” objavijuje Vojnu. Selin piše novi „podnesak”: „Odgovor na optužnicu tužilaštva Visokog suda pravde“. – 5. decembra održana javna rasprava u postupku protiv Selina; odloženo sine die (na neodređeno vreme).

1950.

  1. januara, po nalogu predsednika Visokog suda pravde, javni poziv Selinu da se pojavi pred sudom, istaknut na kućni broj 98 u Ulici Lepik i objavljen u štampi. – 21. februara pretres pred Visokim sudom pravde departmana Sena; Selin, u odsustvu, osuđen na godinu dana zatvora, 50.000 franaka globe, konfiskaciju 50% imovine, i proglašen „nacionalno nedostojnim“ (indignite nationale), što povlači gubitak građanskih prava. – U maju novo izdanje Smrti na veresiju (izdavač „Frederik Sambrijan”). – U oktobru, u Parazovoj knjizi Valsez saucisses, objavljena Selinova pisma (Parazu). – U novembru, „Frederik Šambrijan” objavljuje Sablazan u ponorima.

1951.

  1. aprila Vojni sud amnestirao Selina. – 1. jula Selin i Liseta se vraćaju u Francusku; – 18. jula Selin potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom „Galimar”. – U septembru nastanjuju se u Medonu, u jednom paviljonu, gde će Selin otvoriti ordinaciju, a Liseta školu plesa. – U oktobru, smatrajući da je oklevetan u Jingerovom Dnevniku, Selin tuži izdavačku kuću ,,Žilijar“. – U decembru Kasacioni sud preispituje Selinovu amnestiju.

1952.

Od marta do maja ponovljena izdanja Putovanja nakraj noći, Smrti na veresiju, Ginjolove družine, Crkve, Vojne, Zemelvajsa. Prvo izdanje romana Carolija za neki drugi put.

1953.

  1. septembra doktor Detuš učlanjen u Lekarsko društvo Sene i Oaze.
  2. (60 godina)
  3. juna NRF počinje da objavljuje Razgovore sa Profesorom Y (Entretiens avec le Professeur Y).

1955.

  1. juna objavljen roman Normansa (Normance) (Čarolija za neki drugi put II).

1956.

Arleti i Mišel Simon snimaju dve Selinove šansone i čitaju odlomke iz njegovih dela; Putovanje u „Džepnoj knjizi“.

1957.

  1. juna izlazi iz štainpe roman Od zamka do zamka (D’un chateau l’autre).

1958.

Smrtna veresiju u „Džepnoj knjizi”; Arleti i Pjer Bra- ser snimaju nove odlomke iz Selinovih dela i jedno neobjavljeno izlaganje: Govori vam L.-F. Seiin.

1959.

  1. marta doktor Detuš zatvara lekarsku praksu. – 22. maja novo izdanje baleta (Gromovi…, Sablazan…) pod naslovom Baleti bez muzike, bez ikog, bez ičeg (Ballets sans musique, sans personne, sans rien), sa ilustracijama Elijane Bonabel.

1960.

  1. maja objavljen Sever (Nord).

1961.

Priprema se izdanje Putovanja i Smrti na veresiju u „Biblioteci Plejade” (biće objavijeno u februaru 1962). – U maju izjavljuje da ne veruje da će završiti Rigodon za dve godine. – 30. juna završava drugu verziju Rigodona (treći deo „nemačke trilogije”, koji opisuje poslednji period njegovog egzila i povratak u Francusku; Selinovu paranoju spram komunizma i Jevreja „smenjuje”, pomalo ironično, strah od „najezde“ Kineza i svih „obojenih” koji prete da mešanjem zatru „belu rasu“); roman-hronika će biti objavljen posthumno, 1969. – 1. jula, ujutro, Selin obaveštava Lisetu da je završio Rigodon, a zatim piše pismo kojim o tome obaveštava Gastona Galimara. Umire istog dana, u 18 sati, u šezdeset sedmoj godini, od prskanja proširenog krvnog suda (aneurizma); štampa nije obaveštena o smrti. – 4. jula sahranjen na groblju u Medonu.

1964.

U martu objavljena Ginjolova družina II (Londonski most). – 1. septembra novo izdanje Severa. sa promenjenim imenima ličnosti i mesta, zbog tužbe Aste Serc i dr Hobolta.

1965.

Beležnica oklopnika Detuša (Cahiers de l’Heme, no. 5).

1968.

U noći između 23. i 24. maja, oko 23 sata, u Selinovoj radnoj sobi u Medonu izbio je požar koji je odmah zahvatio i ostale prostorije, proždirući name- štaj, uspomene i rukopise… U ponoć, oko čitavog paviljona, ostao je samo crni kostur ugarka… Kakvu li bi priču od te selinovske katastrofe napravio Luj- Ferdinand Detuš?! Kakav kraj za Rigodon… Na samo nekoliko koraka od zgarišta, kao čudom, ostao je nedirnut kavez za ptice, i u njemu živ-živcijat Toto: papagaj-svedok, čuvar utvara i ruševina Selinovoga ovozemaljskog života… Kao da čeka Kineze u tom dekoru selinovskoga ,,granginjola“.

 

  1. K.

‘ Pripremajući ovu hronologiju, konsultovali smo više izvora, ali smo kao osnovu koristili hronologiju koju je za Aiagazine Litleraire br. 292 (oktobar 1991) sastavio Pjer-Edmon Rober, dopunjavajući je podacima iz obintne (trotomne) biojgrafije Selinove, koju je za „Mercure de France” sačinio Fransoa Žibo. Na nekoliko mesta citirali smo (iz različitih izvora) Selinove reči, a belešku za godinu 1908. preuzeli smo iz Žiboovog predgovora Rigodonu („Galimar”, 1973, biblioteka ,,Folio“).

 

Tags: , , ,

Category: Anatomija Fenomena

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Hronologija života i rada Luja Ferdinanda Selina [Tema: Selin]

by admin time to read: 16 min
0