Jasan Pogled
Nad ljudskom sudbinom postoji jedna opasna, po opstanak čovjeka sudbonosna snaga, koja djeluje po razorno slijepom zakonu Svemirske Noći, a upravo ona je trajnim izvorom pjesničkih nadahnuća: Zove se Samoća! Beznadna tuga osamljenosti. Zaveden varljivim svjetlom naše svjetiljke, kako može da podnese ubitačno jezivi teret zvijezda na svojim krilima jedan […]
U Latinskoj Americi i na Karibima pisci ne moraju mnogo da izmišljaju. Njihov problem je potpuno suprotan: kako da stvarnost učine uverljivom. Uvek je bilo tako još od naših istorijskih početaka, do te mere da u našoj literaturi najmanje verodostojno deluju oni koji su najrevnosniji u opisivanju stvarnosti, što će […]
Boginjo zaboravljenog kulta Iz davnih vremena slobode Što podsećaš na miris jasmine I na boju lotosovog cveta, Kaži mi tajnu tvoga nemira I čemu to tužno lice? Ti koja si nekad upravljala svetom Sa vrha planina I silazila u doline Da utešiš uplakano dete Rukama nežnim poput vrbinih grana […]
Naše narode su pljačkali mnogi, i Turska i Austrija, ali nas niko nije opljačkao kao naši rodoljubi.
Piše: Muharem Bazdulj ZIMSKI DNEVNIK OSTER ISPISUJE (I) KAO ISTORIJU (SVOG) TELA. UZ POVREMENE DIGRESIJE, PRIČA O TELU IPAK TEČE HRONOLOŠKI: OD DETINJSTVA DO STAROSTI. ZIMA IZ NASLOVA I ODNOSI SE (IZMEĐU OSTALOG) NA ZADNJU FAZU, NA KRAJ ŽIVOTA. U JEDNOM SVOM SLOJU ZIMSKI DNEVNIK JE ZAPRAVO MEDITACIJA O STAROSTI, TAČNIJE REČENO […]
Nikada se nemoj žaliti. Jadikovanje škodi uvek našem ugledu. Ono lakše posluži da tuđoj strasti da primer drskosti, nego da nam donese utehu saučešća; jer upozorava slušaoca baš na ono na šta se žalimo i jer svest o prvoj uvredi izvinjava drugu. Žaleći se zbog nanesene nepravde dajemo povod […]
Ispod poda postoji zakopano blago Starih porodica, kuća, zaštićenih pečatom na prstenjima na prstima Nada da im ih otkinem okrepljuje I odmor negde na moru verovatno okrepljuje Zbogom sujeto moja, shvatam da sam običan nastavnik Istorijski trenutnog postojanja. I istorije. Kredit mi visi nad glavom Prst se ne miče sa […]
Nisam samo ja čekao. Jedan od onih u redu reče mi da čeka već dva dana, i to na istom mestu. Došao je iz Jugoslavije, kao ovca, da potraži posao. Drugi bednik mi se obrati, došao je da radi, kako kaže, iz čistog zadovoljstva, manijak, lažov. U toj gomili je […]
Prošlo je već mnogo godina, a sve štogod u Combrayu nije bilo pozornica ili drama moga odlaska u krevet, za mene više nije postojalo, kadli nekog zimskog jutra, kad sam se vratio kući, majka vidje da mi je hladno, pa mi ponudi da protiv svoga običaja popijem malko čaja. […]
Nisam ništa. Nikad neću biti ništa. Ne mogu želeti da budem ništa. Ako se to izuzme, imam u sebi sve snove sveta. Prozori moje sobe, Moje sobe u jednom od milion svetova koji niko pouzdano ne zna da odredi (A i kad bi znao, šta bi zapravo znao?) Vi gledate […]