Jasan Pogled
Piše: Serge Halimi Godine 1980, Ronald Regan je jednom kratkom rečenicom izrazio svoje viđenje odnosa Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza: „Mi pobedimo, oni izgube.“ Dvanaest godina kasnije, njegov naslednik u Beloj kući, Džordž H. V. Buš, bio je zadovoljan što je zadatak uspešno obavljen: „Svet koji je nekad bio podeljen […]
Sedamnaest godina posle smrti i čudesnog uskrsnuća Isusa Nazarećanina, na prašnjavim putovima koji presecaju Samariju i, zatrpavani ćudljivim peskom, gube se u pustinji, pojavljuje se onaj što su ga učenici zvali Čudotvorac, Simon Čudotvorac, a neprijatelji pogrdnim imenom „borborita“. Neki su tvrdili da je došao iz selendre zvane Gita, u […]
Priđi, Aleksandra Priđi bubice, ovde, kraj mene, priljubljenu uz reči te tražim. Već je noć, dođi, u kući nikoga nema. Znaš već da su sve one kao ti, kao što vidiš, posrednice. pada kiša u rue d’Eperon i Dženis Džoplin. Aleksandra, bubice, dođi u ove redove, na ovu hartiju od […]
Kruži priča da je delo nastalo za dva dana, što samo delimično odgovara istini. Glavni deo doista je nastao u dahu, ali je pesnik potom dodavao neke postskriptume i vršio brojne izmene, tako da danas postoji više njegovih verzija. U svom slojevitom delu Arto otkriva polifoničnost Van Gogovog slikarstva. […]
Jedna od najvećih iluzija normalnog čoveka je da veruje u konačnost življenja da bude s one strane očajanja zatočeništva života u smrti. Metafizička otkrovenja nastaju tek kada površna čovekova ravnoteža počinje da se klati i kada umesto naivne spontanosti postaje nesnosna patnja vitalnosti. Trancendentalnost smrti javlja se u viziji onih […]
Piše: Srđan Orsić Sumatraizam „naglašava svepovezanost najudaljenijih prostorno-vremenskih elemenata materijalne i duhovne stvarnosti, pozivajući se na svet izoštrenih čula, kroz sinestezijski simultanizam“[1]. Naoko nepovezivim sponama, ova poetika Miloša Crnjanskog omogućava jedan nov pristup ne samo književnim delima, nego i celokupnoj stvarnosti. Upravo tako posmatran, na prvi pogled tek simpatično asocijativan, […]
Piše:Maršal Salins, profesor antropologije na Univerzitetu u Čikagu Sa zamišljenom prirodnom i dodeljenom pozitivnom ulogom u održavanju društvene ravnoteže, sebični interes, koji pulsira u grudima svakog ljudskog bića, do kraja XVIII je počeo da se smatra za nešto dobro – toliko dobro, da su ga do XX veka neki proglasili […]
Prva Robertova želja – kad je počeo da misli o “takvim stvarima” – bila je da se, kao položara, ušunja, noću, u “Muzej voštanih figura” – i vodi ljubav s voštanim damama!… Ipak, to je izgledalo suviše opasno. Ograničio se, zato, na vođenje ljubavi sa statuama i manekenima u vatrenim […]
Piše: Peter Gelderloos Svatko je svjestan vlastitih interesa i sposoban djelovati sebično na račun drugih ljudi, ali svi su svjesni i potreba ostalih, te sposobni djelovati velikodušno i nesebično. Ljudsko preživljavanje ovisi o velikodušnosti. Kada ti sljedeći put netko kaže da komunitarno, anarhističko društvo ne bi moglo funkcionirati jer su […]
Piše: Gideon Levy Posle prvog deteta niko nije ni trepnuo; posle pedesetog, nije bilo ni blagog potresa avionskog krila; posle stotog, prestali su da broje; posle dvestotog, okrivili su Hamas. Posle tristotog, okrivili su roditelje. Posle četristotog deteta, smišljali su izgovore; posle (prvih) 478 dece, više nikog nije briga. Zatim […]