Jasan Pogled
Zbog tebe kažem da ću slaviti mesec, odrediti boju reke, naći nove reči za agoniju i ekstazu galebova. Pošto si blizu sve što ljudi čine, posmatraju ili sade jeste blizu, jeste moje: galebovi koji lagano lepršaju, tiho pevaju na kopljima vetra; gvozdena kapija iznad reke; most koji između kamenih prstiju […]
Brežuljak naš je, evo, već u tmini, dok onaj preko još se sav rumeni. mesec sred svojih nežnih i zelenih polja ko beli oblačak se čini. Putevi blede – putnici daleki. Namernik staje, ganut šumorenjem. Je l’ to nevidljiv potok međ kamenjem il’ uspavanke ptičje ćućor meki? Dva rana […]
Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije Svevideće oko kamere Skrivena kamera je prvi roman Lidije Dimkovske, jedne od najznačajnijih savremenih makedonskih pisaca i dobitnice Nagrade za književnost Evropske unije. Njegovi junaci su tri umetnika: Lila, spisateljica iz Makedonije, Edlira, Albanka koja se bavi fotografijom, i Džozef, muzičar iz Pakistana. […]
Put od samoće do šutnje, koji sam odabrao za svoju kontemplativnu praksu, jeste put »kroćenja duha«. — Šta znači biti sam? Šta znači ušutjeti? Kako i zašto treba krotiti duh? Šutnji prethodi samoća. Otići na kraj svijeta, kao što sam ja učinio, još ne znači ostati sam: »A ja kažem, […]
Kroz djela pravih pjesnika pojavljuju se mračne istine; ali to su istine, dok je skoro sve ostalo laž.
Vetar. Samo se vetar odazivao pustim ulicama bačke varošice. Odnekud, po koji prigušen odjek ljudskih razgovora iz malih identičnih kućeraka, iz čijih se dimnjaka dimilo. A sneg, on je prekrivao crep. Taj crep narandžaste boje. Možda zbog toga i želim da ispričam ovu priču. Zbog crepa. To popodne, bilo je […]
Piše: Jasmina Lukić Unutrašnji mehanizmi kontrole teksta koju Pekić uspeva da ostvari u Runu mogu se najbolje pratiti na nivou detalja. Uzmimo za primer belu fleku koja se neposredno pred smrt pojavljuje na čelu Simeona Gazde (Komentar 74 – Zlatno runo VI, str. 340 i 359). Sasvim racionalno, njegovi […]
Kako ste? Ovde je trebalo zamisliti kako bi različite osobe odgovorile na pitanje „Kako ste?” Ikar: „Sjajno.” Prozerpina: „Nešto sam down.” Prometej: „Nešto me nagriza…” Tezej: „Sve dok ima konca…” Edip: „Mama je zadovoljna.” Damokle: „Moglo je i gore.” Prijam: „Šta te boli k….” Odisej: „Na konju smo.” Homer: „Crno […]
Na Đurđevo godine hiljadu devet stotina i osamnaeste priređuje se dan siročadi. Pretpostavka da je karitativni rad samo palijativni pothvat da se sistem što dulje održi i da se prevrat socijalni odgodi u interesu vladajućih naslaga možda je ispravna kod većih gomila, no što je naša narodna zajednica. Mi, kakvi […]
Lirski odlomak Kubla Kan (preko pedeset rimovanih i nepravilnih stihova, izuzetne prozodije) sanjao je engleski pesnik Samjuel Tejlor Kolridž, jednog letnjeg dana 1797. godine. Kolridž piše da se povukao na jedno imanje u Eksmuru; loše zdravstveno stanje primoralo ga je da uzme hipnotik; san ga je savladao nakon nekoliko trenutaka […]