Jasan Pogled
Niže podastrijeti tekst nema nikakvu namjeru znanstvene akribije. Postulat je to koji se ne smije zanemariti pri njegovu čitanju. Punctum! Nadalje, ispisivač niže podastrijetih redaka drži kako je već i sama namjera nekog znanstveno-filozofijskog teksta „drveno željezo“.* Ovaj moj prilog raspravi oko vrlo pedantno obrazloženih toponima prve ljetne filozofske škole […]
Kada je stiglo bilo je u drugom pismu kao koštica kao klica primio sam ga na ruke kucalo je bilom eksplozivne naprave nisam znao šta sa njim pa sam ga odložio u tajnu pregradu sekretera kao Andrić one novce za prikradajuće besparice nije upućeno meni pa zašto se ustremio na […]
Na samom se početku može postaviti pitanje izbora: zašto Fuko (Foucault)? Pođe li se od očigledne činjenice da nijedan od pojmova – sloboda, identitet, nasilje – ne spada u korpus takozvanih ključnih pojmova njegove filozofije (izuzme li se završna faza njegovog rada u kojoj sloboda igra određenu ulogu), ovaj izbor […]
Ovaj članak je bio napisan za anarhističku grupu iz New London, Connecticut, 1905. Kasnije, sa kojom ispravkom, predstavljen je i usvojen na Nacionalnom kongresu Talijanskog anarhističkog saveza, održanog u Bolonji jula 1920. Bio je usvojen i od FAI (Talijanska anarhistička federacija) 1945. godine, kao i na njezinim idućim kongresima, te […]
U ovim sutrama on kaže: Samprađnata samadhi je samadhi koji je praćen rasuđivanjem, razmišljanjem, blaženstvom i osećajem čistog bivanja. Međutim, ovo je prvi korak; mnogi su zavedeni – oni misle ovo je zadnji korak zato što je tako čist i osećate se tako blaženim i tako srećnim da mislite da […]
L’ albero degli zoccoli, igrani, 1978 REŽIJA: Ermanno Olmi ULOGE: Luigi Ornaghi (Batisti), Francesca Moriggi (Batistina), Omar Brignoli (Minek), Antonio Ferrari (Tuni), Teresa Brescianini (udovica Runk) SCENARIJ: Ermanno Olmi FOTOGRAFIJA: Ermanno Olmi SADRŽAJ: Film priča o nevoljama siromašne farmerske obitelji u Italiji početkom dvadesetoga stoljeća, koja preživljava obrađujući tuđu zemlju. Žive […]
O Walteru Benjaminu i njegovim figurama mišljenja 1. Biblioteka kao smisao života Može li život mislioca i spisatelja uopće biti toliko prožet uzvišenošću na rubu istinske tragedije i mesijanskoga iskupljenja? Na ovo pitanje ne može se dati jednoznačan odgovor. Razlog leži, naime, u tome što je za sudbinsku svezu te […]
Gost 58. epizode dokumentarne serije „Film i književnost“ u sklopu programske celine „Razgovori u Kući scenarija“ Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“ je Relja Dražić, prevodilac i izdavač. Predstavljanje ugledne „Nojzac edicije“, sa akcentom na roman „Nedužni“ Hermana Broha, koji je zahvaljujući Relji Dražiću prvi put preveden na srpski jezik, kao […]
Odgovor na Hajdegerovo »Pismo o humanizmu« Knjige su, primetio je jednom pesnik Žan Paul, debela pisma (Briefe) prijateljima. Ovom rečenicom on je suštinu i funkciju humanizma jezgrovito i ljupko nazvao pravim imenom: humanizam je telekomunikacija u mediju pisma (Schrift), telekomunikacija koja stvara prijateljstva. Ono što se od Ciceronovog vremena naziva […]
1. Ja Džo Frejzerrekohdošlo je vreme da odjebemsve one sitne i slabejer ja sam zvernemam konkurenatane može bilo ko da bude sa mnommoraš se izboriti za stolicu pored menemoraš zaslužiti pivo kojim ćeš mi nazdravitiDžo Frejzerne mogu više da se osvrćemne mogu više da vučem one koji ne mogu samine […]