Jasan Pogled
Kakvo se to korenje prima, kakve grane rastu Iz ovog kamenog smeća? Sine čovekov, Ne možeš ni da kažeš, ni da naslutiš, jer znaš samo Gomilu slomljenih slika u koju bije sunce, A mrtvo drvo ne daje zaklona, ni cvrčak olakšanja, Ni suhu kamen traga vode. Samo Ima hlada ispod […]
1 Može svet da priča o meni što mu je drago (jer mi nije nepoznato kako Ludost prolazi rđavo i kod najluđih), ipak sam ja, jedino ja, velim vam, kadra da uveseljavam i bogove i ljude. Nepobitan je dokaz moga tvrđenja to što čim sam stupila pred vaš mnogoljudni skup […]
Luku Paljetku Septembra 1936. godine, „bijela“ , „ustanička“, „nacionalistička“ najmanje „hrišćanska“ Španija kontrolisala je, uz značajnu vojnu pomoć njemačkih i italijanskih saveznika, gotovo polovinu zemlje. U nekima od tih gradova organizovano je i obilježavanje zvaničnih državnih svetkovina, na kojima su frankisti sopstvene političke interese besramno uvijali u ruho prohujalih vremena […]
Točka na Nobela Sezona Nobela je iza nas, a Jon Olav Fosse novo je ime u registru svjetske književnosti. Iznenađenja nije bilo ni među poznavateljima književnosti, kako se to kaže, ni među kladioničarima. Nobelova nagrada za književnost otišla je u Norvešku, preobraćeniku na katoličanstvo, škrtom na točkama. Što nam to […]
(zaključno poglavlje) Napred, drugovi, bilo bi najbolje da se odmah odlučimo za promenu smera kretanja. Moramo da se oslobodimo teške tame u koju smo saterani i da je ostavimo za sobom. Novi dan je već pred nama, mora nas zateći čvrste, oprezne i odlučne. Moramo napustiti naše snove i stara […]
Francuski filozof Žak Ransijer (Jacques Ranciere, 1940–) bio je profesor estetike i filozofije na Univerzitetu Vensan (Paris VIII). Tokom studija na čuvenoj Visokoj školi u Parizu bio je jedan od najboljih studenata poznatog marksističkog filozofa Luja Altisera (Louis Althusser, 1918–1990) i sa njim koautor čuvene knjige Čitanje kapitala (Lire le […]
Bolanjo u Blanesu 1996–1999. Monteroso je napisao da se latinoamerički pisac pre ili kasnije suočava sa tri moguće sudbine, a to su izgnanstvo, zatvor ili pogreb. Bolanja sam upoznao pred kraj njegove „zatvorske“ faze, koju bismo preciznije mogli nazvati periodom anonimnosti, izolacije, zatvorenosti. Upoznao sam ga 21. novembra 1996. u […]
Treće pitanje: Praksa je vrsta uslovljavanja na fizičkom i mentalnom nivou, a kroz uslovljavanje društvo drži čoveka svojim robom. U tom slučaju kako je Patanjđalijeva praksa oruđe za oslobađanje? Društvo vas uslovljava da bi od vas načinilo roba, poslušnog člana, tako da pitanje izgleda valjano – kako novo uslovljavanje uma […]
Ti blaženi trenucikoji se pretvarajuDa će zauvek ostati s nama –Brzo prođu,a da se i ne oproste.Čemu žurba?začuh sebe kako kažem. Imaš pravona ćutanje,Reče mi noćdok sam sedeo u krevetuI kovao planovekako da sledećiZarobim u glavi. Sećam se širom otvorenog prozorajednog letnjeg danaS veličanstvenim pogledom na zalivi jednog oblaka u […]
Osnovati tajnu štampariju, omogućiti slobodu misli koja prkosi despotizmu, posedovati tako moćno sredstvo kao što je štamparska presa – bila je to strasna želja svih organizacija, čim bi one osetile da su u stanju da postignu nešto ozbiljnije. Još 1860. godine, sa pojavom prvih tajnih društava koja su za cilj […]