Jasan Pogled
Gombrovičev Dnevnik (1) U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine […]
Kako je i duhovni rad sve više nalikovao nasilnomu industrijskom pogonu bez tradicije i ukusa, a znanost i škola još više se trsile lišiti nas slobode i osobnosti te nam stanje usiljenog, zadihanog pregnuća od malih nogu nametnuti kao ideal, tako je, uz neka druga staromodna umijeća, i umijeće dokolice […]
Počuj pesnika Sanaija,koji je živeo u osami: »Ne skitaj drumom zanesen.Spavaj u krčmi.« Kad pijanica tumara ulicomdeca ga ismevaju. Pada u blato. Kreće bilo kojim, svakim putem. Deca ga prate,ali ona ne znaju ukus vina,ni kako je to biti pijan. Svi ljudi na ovoj planeti su deca,izuzev jako retkih. Niko […]
Časopis Gradac posvećen Gurđijevu Uvod Georgije Ivanovič Gurđijev imao je izvanredno bogat i aktivan život. Postoje dva oprečna mišljenja o njemu: da je bio šarlatan i/ili da je bio najreprezentativniji čovek našeg vremena. Paradoksalnosti njegove ličnosti beskonačno se umnožavaju: bio je tradicionalista u vreme progresivnosti, gazda u doba feminističke probuđenosti, […]
U decembru 2019, televizijska mreža Al Jazeera English priredila je razgovor starog reditelja Kena Louča (1936), koji snima filmove o položaju radničke klase u Engleskoj, i mladog pisca Eduara Luja (1992) koji piše romane o položaju radničke klase u Francuskoj. Video zapis ovog važnog razgovora može se gledati na Youtubeu, […]
Već nekoliko godina unazad mami me ideja da napišem roman u kojem će svet drukčije da funkcioniše. U tom svetu ne bi delovale očite pretpostavke. Verujem da kad nešto držiš za očigledno to uopšte ne mora da bude povezano s činjeničnim stanjem, nego je pre posredi društveni ugovor i ono […]
Kad je Tales umro, Pitagora je imao oko 45 godina, a budući da je bio mlađi, nadživio je i drugu dvojicu miletskih filozofa. Pitagori nije bilo nepoznato, šta je postigla miletska filozofija, a naročito je Anaksimandar imao na njega utjecaj. O Pitagori se ne zna pouzdano šta je sve baš […]
Srednji vek je Svetom duhu pripisao sastavljanje dveju knjiga. Prva je, kao što se zna, Biblija; druga, vaseljena, čija su stvorenja nosila u sebi i nepodobna saznanja. Da bi se ovo poslednje razjasnilo, priređeni su Zbornici fiziologa ili pak zverinjaka. Iz jednog anglosaksonskog zverinjaka sažimamo sledeći zapis: Takođe ću govoriti […]
VIII Sasvim je jasno da se Spinozin filozofski sistem ne bi mogao nazvati materijalizmom. Ali je u isto tolikoj meri jasno da se o njemu ni u kom siučaju ne bi moglo govoriti ni kao o spiritualizmu. Filozofski sistem koji je stvorio Spinoza može se zaista okvalifikovati jedino kao panteizam. […]
Svako ispoljavanje ljudskog duhovnog života možemo shvatiti kao vrstu jezika, a ovo shvatanje, onako kako to istinit metod čini, svuda otvara nova pitanja. Možemo govoriti o jeziku muzike i plastike, o jeziku prava, koji nema nikakve neposredne veze s onim jezicima na kojima su sastavljena nemačka ili engleska sudska rešenja, […]