Jasan Pogled
Od mnogih svetova koje čoveku nije poklonila priroda već ih je stvorio njegov vlastiti duh, najveći je svet knjiga. Ispisujući prva slova na školskoj tabli i pokušavajući da čita, svako dete čini zapravo prve korake ka jednom veštačkom i neobično složenom svetu za čije upoznavanje i usavršavanje pravila igre jedan […]
1. Određen neodređenošću, razdefinisan od silnog definisanja, mnogolik, protejski promenljiv, a ofanzivan i halapljiv u gutanju sve većih isečaka stvarnosti sveta u kojem živimo, postmodernizam nije kao drugi “izmi”: on je slika, stanje i način mišljenja o svetu, on je izlučevina istorijskih, kulturnih i političkih promena od 60-ih god. XX […]
Obuhvatnost transverzalne fragmentarnosti Zašto pišem formalno opsežne i obuhvatne knjige, a ne fragmentarne i ničeanski aforistične kao što to na tragu Waltera Benjamina čini Giorgio Agamben? Zanimljivo je objašnjenje na to pitanje dao Alain Badiou. Iako sebe ne smatram ni po čemu poklonikom njegove ontologije i njegovih razmatranja o metapolitici […]
Gaston Bašlar (1884-1962) je bio francuski filozof. Njegovi najvažniji radovi su iz oblasti poetike i filozofije nauke. Bio je na najvžanijim mestima u francuskoj Akademiji i uticao na brojne francuske filozofe između ostalih i na Mišel Fukoa, Luj Altisera i Žaka Deridu. Neka davna davnina je u nama (…) Kako […]
More je najdublja mastionica sveg poznatog sveta.
„Naša civilizacija, dakle, umire zato što neprestano teži da ostvaruje misao i oblik, da zatvara život u granice i da od životnog elana formira sklop veriga.“ Luiđi Pirandelo 1. U (imaginarnoj) književnoj radionici Nikada se sa sigurnošću ne može utvrditi priroda početne autorove intencije pri pisanju teksta. Međutim, sam tekst, […]
Gost 79. epizode serijala „Film i književnost“ u sklopu programske celine „Razgovori u Kući scenarija“ Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“ je reditelj i scenarista, Mladen Đorđević. Filmski opus Mladena Đorđevića, portret apartne kinematografske ikone, Džona Votersa, omiljeni filmovi našeg gosta rađeni po književnim delima, neke su od tema emisije. Autor […]
Eseji o zlu Iztok Simoniti je rođen u Ljubljani 1948. Diplomirao je pravo i doktorirao iz međunarodnih odnosa na Ljubljanskom univerzitetu. Kao jugoslovenski i slovenački diplomata službovao je u Kairu, Rimu, Stokholmu, Berlinu i Beogradu, a radio je i u multilateralnoj diplomatiji Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Vodio […]
U vreme kada sam imao deset godina, jednog dana smo u školi, iz udžbenika, čitali pesmu koja se, čini mi se, zvala „Veprov sinčić”. Govorila je o jednom hrabrom dečaku koji se junački borio usred nekakve kiše metaka ili nešto slično. Bili smo oduševljeni dečkom. Kada nas je učitelj, s […]
Odnos između istorije i književnosti oduvek je bio živ u srpskoj i rumunskoj kulturi. Istorija ova dva susedna naroda bila je dugo vremena isprekidana i često ispunjena tragičnim događajima. Istorija, duboko implicirana u književni sistem, postala je unutrašnji faktor, te je na taj način književnost bila u službi istorije. Ova […]