Ceo dan me opsedala tama i uzalud sam iz dubine duše prizivao Gospoda. A veče mi je donelo pun snop svetlosti. Upokojila se žena sveštenika K. Ona je bila, tačnije mislila je da je neverujuća. Gospod ju je udostojio, iz ruku mene grešnog, da se pričesti svetim tajnama. Još je na ispovedi blebetala o svom neverovanju, a njeno predivno, čisto, verno srce je već volelo i poznavalo Gospoda. A pred smrt molila je da se stavi sa njom u sanduk ta maramica (ubrus) sa kojom je ona brisala usne posle pričešćivanja. Radosti moja, rođena moja, to je Gospod sam došao da večera sa tobom. I staviću sa tobom u sanduk ne samo maramicu nego i stakleni sasud i kašičicu kojom sam te pričešćivao. Ogradi se njima , da te se ne dotaknu demoni i idi blistava na poslednji sud. I leži ona, rođena – svetla, spokojna, kao da spava, odlepršala je njena duša kao ptica i tu je negde, ovde među nama. Osetio sam da se i mog grešnog srca dotiče Gospod rukama i molitvama novopredstavljene Jekaterine i zadrhtalo je srce moje zbog radosnog zova. Pravedan si Ti Gospode i pravedni su putevi Tvoji.
Sergej Bulgakov
Sergej Bulgakov – Duhovni dnevnik
Sinoć, posle mnogih i teških utisaka od sujete ovog veka, neuspeha i lične muke, vratio sam se potpuno otrovan i svu noć – u snu i bez sna – tugovao sam i mučio se. Osećao sam se kao da sam pogružen u neku duboku tamu, i, kako to često biva, sav život mi je izgledao kao jedna velika greška i neuspeh. Osećao sam u sebi i na sebi dah smrti: izlazila je i ulazila i ovladavala je mnome. Molio sam se, zvao Boga, ali nisam imao snage da se probijem iz dubine.
Sanjao sam: idemo nekuda, proteruju nas, i sa nama je novorođenče, slabunjavo, nesrećno dete, i srce mi iznemogava od bola i žalosti zbog tog deteta. Takav sam se i probudio, mrtav, žalostan, počeo sam da se molim. Na početku je molitva teško išla, ali posle se srce razgorelo. Gospod se smilovao na mene. Srce se smekšalo, suze radosne ljubavi prema Gospodu su me orosile i u srcu sam osetio veliku radost, veliku ljubav i veliku muku: sve, sve prepustiti Gospodu, prihvatiti od Gospoda, nositi sve što Gospod pošalje. Hriste moj, daj mi samo jedno: da Te volim, da se rastopim u toj ljubavi. Svetlosti moja, Najslađi Isuse! Radosti moja, Sladosti moja! Ne ostavljaj ovo hladno, mrtvo srce Ti koji mrtve vaskrsavaš!
