Author: Boris Jovanović

Notes

Nadrealizam kao realizam

od 0 komentara

Ovo u na­slo­vu što mi se ona­ko slu­čaj­no, sa­svim nad­re­a­li­stič­ki, oma­klo kao bre­to­nov­ska vi­zi­ja ko­nja ko­ji ga­lo­pi­ra na pa­ra­daj­zu, na mon­te­ne­grin­skom, ja­mač­no nad­re­a­li­stič­kom je­zi­ku, pi­še se kao-bo­lji­tak. Da­kle, sva­ki bo­lji­tak je za­pra­vo nad­re­a­li­stič­ki krik, na­rav­no, ka­ko to i na­la­žu nad­re­a­li­stič­ki ma­ni­fe­sti, ute­me­ljen na pre­vo­đe­nju svi­je­ta ma­šte i ko­šma­ra u svi­jet […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Hvala huljama

od 0 komentara

Otva­raš kon­zer­vi­cu sar­di­ne, ze­mlja­če, umje­sto da pro­pet na bi­je­lu la­đu pe­caš na pla­voj pu­či­ni… Mac­kaš uže­glo ulje iz po­me­nu­te kon­zer­vi­ce, uže­gli ze­mlja­če, umje­sto da sr­ku­ćeš de­sti­lat či­ste po­ma­me na po­me­nu­toj bi­je­loj la­đi, usi­dren ne­gdje na po­me­nu­toj pla­voj pu­či­ni… Za­va­ra­vaš ozvje­re­nu glad po­me­nu­tom kon­zer­vi­com, po­me­nu­te ba­ja­te sar­di­ne u po­me­nu­tom uže­glom ulju, […]

Nastavi sa čitanjem
Art

Kapi (23) – Budiš se glavobolna

od 0 komentara

Budiš se glavobolna svakog Božijeg jutra. Neke smršene riječi bruje kao pčele, navikla si već da pritajiš srce i slušaš ponoćni bruj. S glavom na visokom perjanom jastuku, lagano razmrsuješ riječi. Jastuk je pun požude, dahtanja, uzdaha, ugrušane lirike. Bijesna, pobjedonosno istresaš jastučno perje koje se kovitla na vjetru. Misliš,ponosna […]

Nastavi sa čitanjem
Notes

Sunce pod suncobranom

od 0 komentara

Šta li će ovo sunce pod suncobranom, ova neviđena ljepota, ovo natprirodno čudo Božije? Šta li radi pod dronjavom krpetinom ova usijana kugla oko koje se obrće cjelokupni svijet? Šta će šćućureno pod isprobijanom čaprom suncobrana ovo čudevenije, ovo usijano grotlo izistinskog života? Zašto li tavori u bolešljivoj hladovini ovaj […]

Nastavi sa čitanjem
Notes

Sramotica

od 0 komentara

Oj svi­je­tla maj­ska, jun­ska i do­ži­vot­na, sra­mo­ti­ce… Ni­je­si ti vi­še ma­la. To ti ja sa­mo te­pam. Vo­lim hi­po­ko­ri­sti­ke. Kao sra­mot­ne pre­slač­ke. Kao smr­to­no­sne ko­la­či­će. Kao smla­če­ni ži­vot i vre­li stid, ve­li­ka i pre­ve­li­ka sra­mo­to, sra­mo­ti­ce lju­blje­na na­ša… Šta bih bez te­be, bez slat­kog nek­ta­ra, bez opoj­ne am­bro­zi­je, bez za­mam­nog ča­ra […]

Nastavi sa čitanjem
Notes

Slatki grijeh

od 0 komentara

Na­slov ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa Fa­hre­tom Ja­hić, pa sa­mim tim ni sa L(ij)epom Bre­nom. Nje­nu mu­zi­ku do­sad ni­je­sam slu­šao, a sva je pri­li­ka da ne­ću ni ubu­du­će uko­li­ko sa­ču­vam (a sva je pri­li­ka da ne­ću) ma­kar ze­ru zdra­vo­ga ra­zu­ma. Ni­je­sam sklon ni pre­tje­ra­no du­gim no­žur­da­ma ni pre­tje­ra­no krat­kim suk­nji­ca­ma, a […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Kobajagi

od 0 komentara

Cr­no­gor­ci. Ko­ba­ja­gi. Mo­žda Go­ro­crn­ci. Cr­ni bi­jel­ci. Ili bi­je­li crn­ci. Ko­ba­ja­gi zva­nič­no. Ko­ba­ja­gi fak­tor. Ko­ba­ja­gi mi­ra i sta­bil­no­sti ko­ba­ja­gi. Ko­ba­ja­gi dr­ža­vi­ca u ko­joj ži­ve ko­ba­ja­gi za­do­volj­ni ko­ba­ja­gi gra­đa­ni i pre­za­do­volj­ne ko­ba­ja­gi gra­đan­ke. Dr­ža­vi­ca, rod­na gru­di­ca, ko­ja je ovih da­na ko­ba­ja­gi zva­nič­no po­ra­sla do ko­ba­ja­gi ne­slu­će­nih vi­si­na sa ko­jih se ko­ba­ja­gi da­le­ko […]

Nastavi sa čitanjem
Art

Kapi (22) – Svima govoriš

od 0 komentara

Svima govoriš o nekakvoj kuli, na stijeni, iznad mora. Ona je za tebe početak i kraj svake bitne priče. Nadražuješ drugarice omamljenih očiju da pođu za tobom, izmaštanom stazom, kroz odsanjani borovnjak ka bijeloj kuli koja je, tako im tvrdiš, najstrašnija i najljepša pod slapom mjesečine. U toj kuli, na […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Traži se

od 0 komentara

Pret­po­sta­vlja se da je još uvi­jek ov­dje. Još uvi­jek me­đu na­ma. Iako smo se na­da­li da ni­je. Iako smo bi­li si­gur­ni da je svr­še­no s njim i da smo ga se ko­nač­no oslo­bo­di­li. Da smo iz­ba­ci­li i taj ka­men­čić iz ci­pe­le. Ka­men­čić ni­je va­žan uko­li­ko ne žu­lja. A on nas […]

Nastavi sa čitanjem
1 … 29 30 31 32 33 … 70