Author: Boris Jovanović

Notes

Prazna priča

Šta vi­še do­li­ku­je pra­zni­ni od pra­zne pri­če? U če­mu će se pra­zni­na ogled­nu­ti, ako ne­će u pra­znoj pri­či? Ka­ko do­ča­ra­ti pra­zni­nu osim pra­znom pri­čom? Mo­že li se pra­zni­na ičim po­pu­ni­ti sem pra­znom pri­čom? Pri­ča o pra­znim gla­va­ma, šta je ne­go pra­zna pri­ča? Pri­ča o pra­znim gla­va­ma ko­ji vo­de pra­znu dr­ža­vu […]

Notes

Čuš

Pri­je pod­ne se ski­jaš, po­pod­ne se ku­paš ili obr­nu­to. Đe to ima…Čuš! Uve­če ne­đe ve­če­raš, na­pi­ješ se, uju­tro se pro­bu­diš, do­ruč­ku­ješ ne­što, pa se ski­jaš do ruč­ka. Ima li to iđe…Čuš! Po­sli­je ruč­ka po­cu­gaš dva­es-tri­es pi­va, ma­lo drem­neš, pa opet na ku­pa­nje, ono pred ve­če, kad je vo­da naj­ljep­ša, to­pla […]

Notes

Šta ti fali

Imaš no­ge, ze­mlja­če, i trup i ra­me­na, a bog­me i gla­vu na ra­me­ni­ma. Gla­vu si po­ne­kad gu­bio, ra­ni­je si je če­šće okre­tao, sa­da se sa­mo­stal­no okre­će oko svo­je ose sa­mo u sno­vi­ma, ali, hva­la Bo­gu, tvo­ja je i tu je, gdje joj po­ne­kad i ni­je mje­sto… i šta ti fa­li… […]

Notes

Neka ga

Ne­ka ga, lju­di smo, ne­ka po­pri­ček­ne još ma­lo. Gre­ho­ta je ne udo­vo­lji­ti nje­go­vim pre­vre­lim že­lja­ma kad mu je, mo­že bi­ti, to­li­ko mi­lo da još mal­či­ce po­tra­je. Ne­ka se ve­ćin­sko gra­đan­stvo, ina­če bun­tov­no i pr­če­vi­to, još ma­lo pri­teg­ne i pri­tr­pi. Vri­je­me je, ze­man je, nu­žda je, ne­vo­lja je, ali ne­ka ga […]

Notes

Zdravica bratu Pensu

Ko je to na­ma do­bro­do­šao? Šta je to na­ma do­bro­do­šlo? Ko­me će­mo hor­ski i brat­ski na­zdra­vlja­ti kad sle­ti, a sle­tje­lo je sa svo­jih vi­si­na na na­še ma­le­ne, ali ča­sne i ta­ko da­lje, vi­so­ve… Što li je do­šao? Za­što li nas je ob­ra­do­vao, zna li, za­bo­ga, ko­li­ko smo mu se ob­ra­do­va­li […]

Notes

Živa dosada

Ne­ki­ma da­le­ki­ma to je bes­ko­nač­no oteg­nu­ta si­je­sta. Oni­ma što pro­vo­de spa­ru­ška­ne uže­gle da­ne u la­žnoj hla­do­vi­ni som­bre­ra. I ne raz­mi­šlja­ju ni o če­mu ona­ko oša­mu­će­ni zun­za­ra­njem de­be­lih mu­va i mr­ša­vih da­na. Na­ma je to – ži­va do­sa­da. Ako smo po­et­ski na­dah­nu­ti on­da je to – do­sa­da ži­va. I ne­ma ve­ze […]

Jasan Pogled

Pobunjeno čeljade

Uzvišenost savremenog čovjeka je u protestu. Slava onome ko iz protesta spaljuje samog sebe i onima koji izlaze na trgove i protestuju plakatima i parolama osuđujući sebe na represiju i svima onima koji kažu ‘’ne’’egoistima i karijeristima i bezbožnicima. Spasavajući sebe, čovjek može da spase sve. … (Andrej Tarkovski) Pobunjeni […]

Notes

Nadrealizam kao realizam

Ovo u na­slo­vu što mi se ona­ko slu­čaj­no, sa­svim nad­re­a­li­stič­ki, oma­klo kao bre­to­nov­ska vi­zi­ja ko­nja ko­ji ga­lo­pi­ra na pa­ra­daj­zu, na mon­te­ne­grin­skom, ja­mač­no nad­re­a­li­stič­kom je­zi­ku, pi­še se kao-bo­lji­tak. Da­kle, sva­ki bo­lji­tak je za­pra­vo nad­re­a­li­stič­ki krik, na­rav­no, ka­ko to i na­la­žu nad­re­a­li­stič­ki ma­ni­fe­sti, ute­me­ljen na pre­vo­đe­nju svi­je­ta ma­šte i ko­šma­ra u svi­jet […]

Jasan Pogled

Hvala huljama

Otva­raš kon­zer­vi­cu sar­di­ne, ze­mlja­če, umje­sto da pro­pet na bi­je­lu la­đu pe­caš na pla­voj pu­či­ni… Mac­kaš uže­glo ulje iz po­me­nu­te kon­zer­vi­ce, uže­gli ze­mlja­če, umje­sto da sr­ku­ćeš de­sti­lat či­ste po­ma­me na po­me­nu­toj bi­je­loj la­đi, usi­dren ne­gdje na po­me­nu­toj pla­voj pu­či­ni… Za­va­ra­vaš ozvje­re­nu glad po­me­nu­tom kon­zer­vi­com, po­me­nu­te ba­ja­te sar­di­ne u po­me­nu­tom uže­glom ulju, […]