Author: Boris Jovanović

Art

Trijade – Sestra i san

Sestra Pažljivo bira veš, uglavnom bijeli, ponekad sa blagorumenom čašom. Dugo se češlja, ružinom vodicom ispira usta. Natapa kožu mirisnim mlijekom. Četka maramu, pelerinu, suknju. Glanca cipelice do visokog sjaja. Dlanom zaglađuje prepeglanu maramicu. Oblači se bez žurbe pjevušeći molitvenu pjesmu. Srebrna kašičica meda na krišku oputerenog hljeba, čaša hladnog […]

Art

April u Beogradu

Grad se ras­tva­ra kao školj­ka pod bli­sta­vim po­no­rom ne­ba. Tre­pe­ri li­šće raz­nje­že­ne bre­ze u grad­skom par­ku. Nje­žno do­di­ru­jem tan­ku bje­li­ča­stu ko­ru. Ne­vi­na bre­za du­bo­ko di­še. La­hor do­no­si mi­ris pro­pu­pje­log pro­lje­ća. Ku­dra­vi bo­so­no­gi dje­ča­čić, krup­no­ok i ži­va­han kao ja­re, pri­la­zi mi sa is­pru­že­nim dla­nom. Spu­štam nov­či­će na nje­gov dlan i dje­čak […]

Jasan Pogled

Selfi bluz

  Đa­vo­le, ka­ko smo li­je­pi, ka­ko smo slat­ki, ka­ko smo opa­sni, su­ro­vi, svi­re­pi, ka­ko smo po­seb­ni, ka­ko smo bez­bri­žni, la­ki, ne­žni, ka­ko smo ra­to­bor­ni, ka­ko smo is­ku­li­ra­ni, ka­ko smo na be­lom i cr­nom u isti mah… Đa­vol­či­ću, ka­ko smo isti kao dru­gi, ka­ko smo po­seb­ni, ka­ko nas se ni­šta ne […]

Art

Trijade – Rođak i radnici

Rođak Krišom trgne prepečenicu ili patoku sakrivenu u žbunu drijenka. Zaključali su mu motornu testeru da ga drvo ne pritisne u šumi. Zamandaljen je i motokultivator koji je onomad ponosno brektao. Sjedi na pragu razvaljene škole i gleda po vrhovima. Kroz dvogled razbijenih okulara. Stara mu priprema ručak, stari ga […]

Jasan Pogled

Proći će

„1984” je parodija i zato može da se dogodi. To je pravac u kome svijet ide u ovom trenutku. U našem svijetu neće biti emocija osim straha, bijesa, trijumfa i samoponiženja…Neće biti lojalnosti osim lojalnosti partiji…Ako želite sliku budućnosti, zamislite čizmu kako gazi ljudsko lice zauvijek. Pouka ove situacije je […]

Jasan Pogled

Dragi moj đetiću

Bo­lje ti je da ne znaš, đe­ti­ću moj. Ne­zna­nje će te mo­žda sa­ču­va­ti ve­ćih is­ku­še­nja, jer je zna­nje od­vaj­ka­da i svu­gdje bi­lo sa­mo teg oko no­gu i ko­nop oko vra­ta. I pro­klet­stvo i stra­šna ka­zna. Kad bi znao bi­lo bi ti te­ško. Jer te­ška je mje­ra na­šeg pro­pa­da­nja. Kad bi […]

Jasan Pogled

Rakija

Mi­slim, ne zo­vu je svi ta­ko. Bo­je se pro­ka­znog pro­kle­tog ime­na. Mi­slim, mo­že i ko­njak i vi­no i piv­či­na, vi­ski, ape­ri­tiv ili di­že­stiv, ali, to je to. Su­šti­na je ista, ne­ma be­ga­nja i tač­ka. Mu­če­ni­ca za iz­mu­če­na po­ko­lje­nja. Ka­plja za is­pla­ka­nu če­ljad. Su­za za ras­pla­ka­nu bra­ću… Ra­ki­ja­ši­mo i, ot­pri­li­ke, ne­ma […]

Jasan Pogled

Nepoželjni

Svojima dođe, i Svoji Ga ne primiše (Jevanđelje po Jovanu) Uže­lim se po­kat­kad rod­no­ga kra­ja, dra­gog za­vi­ča­ja, sve stre­pe­ći da mo­ja že­lja jed­no­ga da­na ne­će mo­ći da nad­ja­ča nji­ho­vu ne­po­želj­nost. Oni ko­ji kro­je za­kro­ji­li su ukri­vo i nji­ho­ve noć­ne ma­ka­ze ras­kra­ja­ju sve ono na če­mu je za­sno­va­no mo­je du­hov­no bi­će. […]

Notes

Filip David – Kuća sećanja i zaborava

Filip David Kuća sećanja i zaborava Laguna, 2014. Impresija: Možda je mnogo boljih, ali sigurno je malo važnijih knjiga od ove napisane srcem i strahom, beznađem i nadom, slutnjom i ljubavlju… Dokazani majstor pripovjedač nosi nas svojim brzakom, bistrotokom uzavrelim nepojmljivom dramatičnošću, neiskazivom zagrcnutošću nad crnim fenomenom užasavajućeg dijaboličnog, a […]

Art

Trijade – Pivopija i psi

Pivopija Tačno u podne naruči orošenu kriglu. Uvijek sam i uvijek u sivom. Sivih očiju, nijem, zamišljen. Ni star ni mlad, vretenast i lak. Maljav, nabreklih vena. Nikad više od jednog piva. I samo srkuće pjenu. Spušta novac na sto. Odlazi oko osam. Nikad ni riječi, ni sa njim, ni […]