Jasan Pogled
Stalno je govorila: Gledam ih s prezirom. Stalno sam želio da me gleda. Nikada me nije gledala. Samo je pričala i krila oči. Kad me je konačno pogledala, stresao sam se od prezira u lijepim očima. I ostavio sam je. Kao umiruću pčelu. Nosim žaoku u srcu.
On je baštovan. Stavi ruke na kukove i divi se povrću i cvijeću. Kad mu pričaju, ne sluša ih. Samo stavi ruke na kukove i gleda kako mu bašta vene. Nudim ga cigaretom. -Ne pušim-kaže i uzima. Uobručio nas je kolut dima.
Sa vrha ulice dokotrljala se narandžasta lopta. Odskočila je na trotoar. Skakutala pa stala. Gledam je sa balkona. Danima je obilaze. Da siđem i uzmem to majušno sunce?
Uhode me riječi. Pravog zdravog. Kvare me pomisli, nevinog i čistog. Prljaju me ideje. Slobodnog. Ribe ćute. Kamen. Mrtvaci. I niko ti ne traži da opjevavaš nebo i da ga opljuvavaš. Spusti nišan. Ne moraš da pucaš, samo zapni oroz, naoštri pogled, treniraj oko. Govori mi u kafani, u Nikšiću, […]
Kafana Snevač nikada nije postojala. Nije postojao ni pisac priče koji je priču doneo u kafanu Snevač Prvom Snevaču sa ispisanom molbom da je ovaj pošalje na konkurs knjižare Karver potpisanu bilo kojim imenom. Priča Treći Snevač ili Šta znači Hemingvej – postoji.