Nisi ti bila ni pristanište, ni mirna luka, svetionik, šuma puna hlada, melem, izvor, dlan! Uzalud su čamci pristajali na tvoje obale. Prebiraš godine, sećanja, dane. Ništa ne treperi, ne pomera se, ne živi. Napunila si oči suzama i daljinom, skupila ruke kao činiju. Čekaš zalazak sunca kao jedinu ponudu […]

Pratiš me, kad zakoračim u novi dan. Šepaš po praznim dlanovima; iza svakog ćoška – viriš. O, da si bar sećanje pa da se setim, nešto izgubljeno da ga tražim! Samo senka jednog deteta koje na leđima nosim i ne smem da ga probudim. Jasna Đurđić

Ovaj dan – krik koji se penje a ostaje nem. To bledo lice što me ne voli, ispod kapaka sakriveno. Kule na kojima kačih zastave jednim je dahom porušilo. Bledo lice. Ostaje da noć sakupljam u dlanove, posipam po sebi da brže od mene sede ostari Bledo lice. Koju god […]

Ima nešto što reč ne govori Ono što naslutim u pokretu ruke U glasu koji mrvi Moju sigurnost.. I uzalud ti reči šarene Kojima me kitiš. I pre nego procvetaju Svaka će u trenu odati tajnu- Da ljubav nisu. Jasna Đurđić  

Ako se ne vidimo – neispričano će ostati u nekom ćošku. Ne može u dve reči nerečeno stati. Vazduh će biti plačljiv. Jezera u oku sama se praviti. Ali, nemoj! Ne plači! Skini kaput pretežak za tvoja ramena.. Samo ne pitaj nikad više zoru kad prerano bane – Gde su […]

Bio je to nekad dom, nekad vašarište Nekad arena Suza na pragu i krhotine stakla I neka tuđa deca.. Sve to ponesoh i sad se pitam Kako niko ne primeti To staklo što i dalje reže, I boli. Jasna Đurđić