Jasan Pogled
Tebi je lako. Zavoliš i voliš i time dišeš. Nejake reči postaju tvrđave u kojima bi da me čuvaš. Ja idem – a ne znam gde. Ja sumnju rađam – jednim pokretom umornih kapaka. Čekam da nikne cveće koje se ne stavlja u kosu, koje će se onesvestiti pred strahom […]
Staviću sve na svoje mesto – knjige, slike, tvoje sitnice u fioci poređati nanovo. Prozor zaglaviti da se ne zatvori – ptice su stigle! Uneću rublje, da ne pokisne – može i kiša da svrati; stolice namestiti oko praznog stola. Ostaviću svetlo, vrata otključati. Sve će biti kao da je […]
Nikad te nisam shvatala ozbiljno Uvek si sve radila naopako. Budila se kad svi spavaju, Slušala kišu i besnu oluju Sa nasladom da će sve porušiti, Polupati besno Da ni trag ne ostane. Kad te je boleo zub, Rame, glava, Smejala si se ne znajući Da je to bio tvoj […]
Ne traži, sam će doći. Na vrhovima prstiju ili kroz tresak. Može biti i smešno pa ćeš na tren odahnuti. To kako dolazi samo on zna. Sevnuće u blistavom danu kad ti sve bude potaman. Nećeš uspeti da se iznenadiš. Nećeš uspeti. Sve će biti nemo a vrištaće. Jasna Đurđić […]
Kažu mudri ljudi Saberi, oduzmi Svedi račune! Sa kim? Sa sobom? Pa ja odavno račun platih, Sve bez veresije Ali i kusura. Smešno je dobri moji Smežurani starci. Hranite golubove, hranite sećanja, Ali mene ne mešajte sa vama. Sve sam u dlan ruke zašila. U jednu liniju Dobri moji, igrajte […]
Moja me ruka upozoravala da ne bludničim po ostavljenim trgovima tražeći nešto, što su drugi odavno pronašli. Ali ja uporno svake noći napregnutim očima sve do jutra to davno nađeno još uvek tražim. Jasna Đurđić
Mrak je vrata zaključao Ko će da izbavi ruku sirotu. Bledo mastilo ožiljak ostavlja. Ne u tišini zaspalog zvona ne u jeku pahulja klizavih. U osvit na kapcima ptice me ostavi. Jasna Đurđić
Puteva nema gde moja noga kročila nije, tražeći veliko, nepoznato, lepo. Samo put do tebe ne umedoh naći. Korak me saplitao, srce se sa nebom posvađalo. A sad, kud god da se okrenem, vidim tu tajnu u zlatnoj seni. Put do Tebe sa hiljadu vrata i sva otvorena samo meni. […]
Pričaćemo kad nam san ne bude više prijatelj; kad se naljuti, odleti a noć nam nacrta nove linije na dlanu nenaviknutom na dodir. Ispričaćemo sve što smo u bleštavom danu krili kad se sve činilo detinjasto, nežno; kad smo ispod ruža samo trnje nalazili i vešto se pravili da nam […]
Ti si dečak, mađioničar, moj osmeh kad se stideh osmeha u davnim zadimljenim godinama. Sve umem i znam kad god dođeš iz dalekih krajeva noseći mirise mesta na kojima nisi bio – jednog trga, nekog drveta, obale mora i glas ptice koju sam sanjala. Kad ruka prekrije oči – tvoje […]