Jasan Pogled
Priredio Dejan Aničić „Rolan Bart bez premca oživljava književnu misao. Koliko je odvažan u formulaciji novih pravila razumevanja književnosti, toliko je i provokativan u odbacivanju starih. Čitati ga znači biti naveden na bolje i prijatnije promišljanje na temu šta je to književnost, kao i na temu same prakse pisanja i […]
Ne znam da li je Albanka uspela, ili njen muž, da izmeni narav mog učitelja talijanskog jezika, idućih dana, ali je gospođica della Cloetta opet došla i pristala, ipak, da čitamo Michelangela. Možda joj je savetovao i njen otac, profesor, čuveni arheolog, koji je, idućih dana, naš dijalog o Michelangelu […]
(…) Iza Šulca nije ostalo ništa. Ništa od stvari. Međutim, postoji ili je do nedavno postojala kuća u kojoj je stanovao u Drohobiču u Florijanjskoj ulici, sada Bednarskoj. I, može se pronaći ugao Čackog i Mickjevičeve, gde je ubijen 19. novembra 1942, za vreme “akcije”. U ono vreme to se […]
Kad se u mom društvu raščulo, da mi se žena vraća u Rim, započinju, u Rimu uobičajena, zadirkivanja (seccatura), supružnika, u takvoj prilici. Svi me pitaju: a šta će sad gospođica della Cloetta? Pa se smeju. Kome će sad da daje časove talijanskog jezika? Gospođica, koju pominju, bila je ćerka […]
Bio je najsjajniji pisac svoje generacije – a takođe i njen najnapaćeniji pisac. Nakon tragičnog samoubistva, njegovi prijatelji i porodica nam otkrivaju borbu kroz koju je ovaj divni um prolazio celog života. Bio je visok 189 cm, a u dobrim periodima je težio 90 kg. Nosio je bapske naočare i […]
(odabrani odlomci) David Albahari objavio je Snežnog čoveka 1995. – godinu dana pošto je emigrirao u Kanadu. Slučajno ili ne, roman govori o iskustvu pisca-emigranta koji dolazi u Kanadu, u akademsku sredinu, kako bi pisao o zemljama iz kojih je potekao. Roman govori o bezdomnosti, daljini i putovanju, o bekstvu od istorije, o […]
Idući dan, u vozu, do Siracuse, moja žena i ja, prepiremo se, opet, o tom govoru Perikla, nad poginulima. Ja sam činio sve, da joj dokažem, da je socijalni, religiozni, društveni, literarni, anegdotski, položaj žene, u antičkoj Atini, bio takav, da je sasvim logično i lepo to što je Perikle […]
Ovoga putaumro je neko blizu Rekvijemu sivom parkupod zatvorenim nebom Žene su pošle za mrtvim telomsmrt je ostala u praznoj sobii spustila zavesu Osetitesvet je postao lakšiza jedan ljudski mozak Prijatna tišina posle ručkabosonog dečak sedi na kapijii jede grožđe Zar iko ostane veranonome što izgubi Ne žurite se sa […]
(oko 540–480 pre n.e.) Heraklita iz Efesa su nazivali plačljivim filozofom, po svoj prilici zbog toga što je patio zbog ljudske gluposti. Nazivali su ga i mračnim, jer je njegov stil bio nalik na stil sibilskog proročišta – dvoznačan i nejasan. Kasnije citirani fragmenti iz njegovog dela često su aforizmi, […]
Poezija u Velikom ratu, revolucija i transformacija Evrope „Većina ratnih pesnika nikad nije nameravala da svojim stihovima ublažava neopisivo stradanje Evrope. Njihovo delo optužuje, analizira i opisuje, iako ponekad podbada ili prikriva. Najvažnije je da je posredi delo učesnika – pesnika koji stoje ne iznad događaja, ili sa strane, nego […]