Jasan Pogled
Kako živeti budući da treba umreti? Kada važi, sistem se ne odvaja od svog autora, Kami, Mit o Sizifu, I, 288. Dvaput osuđen na smrt Tuberkuloza je bila koren Kamijevog tragičnog pristupa životu. Pronicljiv prema sebi i svojoj bolesti, on zna da je koban taj plućni napad koji ga, sledeći […]
Šta će sanjati nedokučiva budućnost? Sanjaće da Alonso Kihano može biti Don Kihot ne napuštajući svoje selo i svoje knjige. Sanjaće da jedno Odisejevo veče može biti štedrije od pesme koja pripoveda o njegovim pustolovinama. Sanjaće pokolenja ljudi koji neće prepoznavati Odisejevo ime. Sanjaće snove lepše od današnje jave. Sanjaće […]
Otac modernog računarstva Alan Matison Tjuring poznat je, između ostalog, i po testu koji je smislio kako bi se ocenila sposobnost mašina da demonstriraju inteligenciju, prvenstveno u komunikaciji. Dejvid Krakauer, predsednik naučnog teorijsko-istraživačkog Instituta Santa Fe, na kojem Kormak Makarti stvara kao rezident poslednjih dvadesetak godina, kaže da je sasvim […]
Realno i imaginarno u fantastičnom i magičnom realizamu Horhe Luis Borhes i Hulio Kortasar, jedinstvene pojave u svetskoj književnosti, nosioci latinoameričkog buma, pripovedači, pesnici i esejisti u najboljem svetlu ilustruju tematiku i izražajnost fantastičnog i magičnog realizma. Fantastični realizam (šp. Realismo fantástico) i magični realizam (šp. realismo mágico) predstavljaju vrlo […]
U ružičasti vagon sa plavim jastucima Sešćemo, zimi, pa na put! Biće nam dobro. Gnezdo s pomamnim poljupcima Skrivaće svaki dremljiv kut. Sklopićeš tada oči, da ne vidiš kroz prozor Sav čudovišni onaj puk U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom, Crn demon ceri, crni vuk. Tad će ti […]
U jednom eseju o pesniku Teodoru de Banvilu, Bodler daje veoma upečatljiv prikaz modernog pesništva. Izjavljuje da su hiperbola i apostrofa kao forme jezika ne samo podobne nego i krajnje nužne u lirskoj pesmi, a dalje tvrdi da moderna umetnost ima bitno demonsku tendenciju. I reklo bi se da ta […]
Uostalom nije bilo prvi put da mu se to dešava ali je u svakom slučaju uvek Lućo bio taj koji je povlačio prvi potez, tobože bi se nemarno oslonio ne bi li okrznuo ruku neke plavuše ili riđokose koja bi mu se dopala, koristio je priliku kad god bi se […]
Ne znam je li Boro Pekić, koji je uredno vodio svoje dnevnike (znao sam ga pokatkad pecnuti da je neostvareni arhivar), ikada unio u neku svoju bilježnicu zgodu s Crnjanskim u redakciji Književnih novina u kojoj smo tada i nas dvojica sjedili. Bili smo svi na okupu, valjda je to bio sastanak redakcije nakon […]
Suština i vrsta neke lјubavi najstrože se ocrtava u sudbini koju ona namenjuje imenu – prezimenu. Brak koji ženi oduzima njeno izvorno porodično ime i zamenjuje ga muževlјevim ne ostavlјa – a to je istinito u gotovo svakoj bliskosti polova – ni njegovo netaknuto. I ono biva obavijeno, okruženo nežnim […]
Pred zoru sam sanjao jedan san koji me je izmučio, a koji ću pokušati da ispričam po redu. Rodili su te tvoji preci. Na drugoj strani pustinja nalaze se neke prašnjave dvorane ili, ako hoćete, neki prašnjavi magacini, a u tim dvoranama ili magacinima nalaze se paralelni nizovi školskih tabli […]