Jasan Pogled
1899. Rođen 22. aprila u Sankt-Peterburgu, kao najstarije dete u bogatoj aristokratskoj porodici. Naučio je da čita i piše prvo na engleskom jeziku (uz francuski, koji je uvek bio drugi jezik ruskog plemstva). Detinjstvo i prva mladost u carskoj Rusiji za njega su zauvek ostali izgubljeni raj. 1919. Nabokov sa […]
Ima iskaza i rečenica što su neobično glupi, ali kroz koje se naslućuje neka istina, ne nužno ona na koju su ciljali oni koji su glupi iskaz načinili. Jurica Pavičić, hrvatski pisac i novinar, napisao je jedanput da u prevodima Markes bolje funkcioniše na srpskom, a Borhes na hrvatskom. “Feral […]
A ako posle tolikih reči, reč ne preživi! Ako posle krila ptica ptica koja u vazduhu stoji ne preživi! Uistinu bolje bi bilo da pojedu sve i da svršimo s tim! Rađati se da bi se živelo od naše smrti! Dizanje neba prema zemlji zbog njenih nesreća i vrebati na […]
Žanr je književna ustanova u kojoj unutrašnje konvencije i merila za određivanje uvek mogu biti podložne promenama. Žanr se određuje prema vrsti jezika/stila (umetnički, svakodnevni, jezik profesije), formi, stilu, obimu i predmetu/temi o kojoj autor piše. Nije nevažno da li se tekstovi objavljuju u dnevnoj štampi, nedeljnoj ili periodičnoj. Pisac […]
Još jedna varijanta moga intimnog opštenja s Peterom bila je igra „Đavole, đavole, poigraj se pa vrati!” igra koja se sastoji samo od reči „poigraj se”, igra samo za njega, jer se igra on, ali ne onaj koji ga moli, kome je on uzeo nešto važno: tati — naočari, mami […]
Deni Didro – Sofiji Volan 3. novembar 1759. . . .Od ranog jutra čujem radnike ispod mog prozora. Tek što se razdani, lopata im je u rukama, kopaju zemlju, guraju kolica; pojedu komad crnog hleba, utole žeđ na potoku koji tu teče; u podne odspavaju jedan sat na zemlji, i […]
Izdavač: Arhipelag, Beograd Izvod iz knjige Nisam vam ispričao kako sam, noseći nemački šlem, dobio vaši. To je čuvena priča u našoj porodici. Sećam se kako su se zimskih večeri, odmah posle rata, svi okupljali oko peći raspredajući priče do kasno u noć. Pre ili kasnije, neko bi se neizbežno […]
I dio Spleo se đavo s detetom. Đavo je živeo u sobi sestre Valerije — na spratu, pravo sa stepenica — crvenoj, atlasno-damastno- svilenoj, s večitim i jakim sunčanim stubom, u kome se neprestano i gotovo nepomično kovitlala prašina. Počinjalo je od povika: „Idi, Musja, tamo te neko čeka” ili: […]
Pismo Branka Ćopića Ziji Dizdareviću, književniku ubijenom 1942. godine u Jasenovcu. Radi se o uvodnom tekstu Ćopićevog djela “Bašta sljezove boje” Dragi moj Zijo, Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu. Kasna je […]
Crni kamen na belom kamenu1 Umreću u Parizu po pljusku jednog dana kojeg se već sećam. Umreću u Parizu, i od toga ne bežim, možda jednog jesenjeg četvrtka, kao danas. Biće četvrtak, jer danas, a četvrtak je, dok ove stihove pišem, kosti mi postaju lomne i, nikad kao danas, na […]