Jasan Pogled
Crni kamen na belom kamenu1 Umreću u Parizu po pljusku jednog dana kojeg se već sećam. Umreću u Parizu, i od toga ne bežim, možda jednog jesenjeg četvrtka, kao danas. Biće četvrtak, jer danas, a četvrtak je, dok ove stihove pišem, kosti mi postaju lomne i, nikad kao danas, na […]
Peruanski pesnik Sesar Valjeho (César Abraham Vallejo Mendoza, 1892–1938) nije umro u četvrtak, kao što sam naslućuje u čuvenoj pesmi „Crni kamen na belom kamenu“, već u petak, doduše opet u Parizu. Ako je uopšte umro. Pre toga je u zemaljskom smislu jedva životario, prvo kao seoski učitelj u rodnoj […]
Treći po redu od deset tekstova Zapovesti Moja treća zapovest: Šta o životu da kažem? Zavidna mu je dužina. Jedino s tugom osećam solidarnost. Ali sve dok mi usta ne ispuni prašina, iz njih će se čuti samo zahvalnost. Sreća i tuga su apsolutno neizbežne. Baš kao ljubav i smrt. […]
Fotografkinja Helen Levitt je provela 1940-tu godinu fotografišući djecu u Harlemu, u Njujorku. James Agee, kritičar i Janice Loeb, slikarka su je nagovorili da snimi o tome kratki film. Rezultat je fantastični film pod nazivom In the Street, snimljen tokom 1945. i 1946. godine, objavljen 1952. godine- Život uhvaćen u […]
Moj otac je ličio na gavrana. To mi je palo na pamet još kad sam bio dete: video sam jednom u „Njivi” sliku – nekakvu stenu i na njoj Napoleona s njegovim belim trbuščićem i čakširama od jelenske kože, u crnim kratkim čizmicama, i najedanput sam se zasmejao od radosti […]
Kada je februara 1984. godine Hulio Kortasar preminuo od raka u 69. godini, madridski časopis El Pais ispratio ga je kao jednog od najznačajnijih pisaca sa španskog govornog područja i naredna dva dana objavio jedanaest strana ispunjenih odavanjem počasti, komemoracijama i poslednjim pozdravima. Iako je Kortasar od 1951. godine živio u Parizu, […]
Srećna ti Nova – nov svet – i kraj – pod novim krovom! I prvo pismo tebi na novom – Nesporazum je da je na rodnom – (Rodnom-plodnom) mestu zvučnom, mestu zvonkom, Kao Eolova kula prazna i strašna. Prvo pismo tebi iz jučerašnje, Gde ću bez tebe da zgasnem, Domovine, […]
Nastupio je tajac. Nemilosrdno osvetljen lampom, mlad i bucmast, u rubaški ispod kratkog crnog kaputa, oborenog pogleda punog napetosti, Anton Goli počeo je da skuplja stranice rukopisa koje je tokom čitanja nasumice odlagao. Njegov mentor, kritičar Crvene stvarnosti, zurio je u pod dok se opipavao po džepovima tražeći šibice. I […]
Moje znanje je neveliko, a pamet kratka. Trudio sam se koliko sam mogao, studirao, pročitao mnoštvo knjiga, i ništa. U mojoj kući knjige su preplavile police, leže u gomilama na nameštaju, na podu, ometaju prolaz. Naravno, ne mogu sve da ih pročitam, a moje gladne očI stalno čeznu za novim […]
…Oslušni, srce moje, i poslušaj šta govorim: Duša mi bješe moćno stablo čije korijenje seže u dubine zemlje, a grane mu se izvijaju prema beskraju. Duša mi procvjeta u proljeće, plodove dade u ljeto, a kada jesen dodje sakupih plodove u srebrne posude i stavih ih na raskrsnicu. Prolaznici su […]