Jasan Pogled
Magia sutra 18 Odnosno ista ona kvarnost, koja je u svetu duha greh, u svetu duše ludilo, u telesnom svetu je bolest. Rođeni smo s grehovima i rođeni smo za lude i kao bogalji smo rođeni. Klica bolesti se ne može u svim slučajevima tražiti u duhu, ili u duši. […]
Šta ostade od lepih trenutaka? Blesak oka, kap mirisa, uzdasi na reveru, dah na staklu, trunka suze i tuga pod noktom. A onda, verujte mi, skoro ništa. Dlan dima cigarete, poneki hitri osmeh i nekoliko reči uskovitlanih u kutu kao smeće terano vetrom. I još, da ne zaboravim, tri snežne […]
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЈЕО СМРТ БОРИСЛАВА ПЕКИЋА Сажетак Есеј представља анализу Пекићеве приповетке „Човек који је јео смрт“, с посебним освртом на анализу главног актера. Кроз карактеризацију, бавимо се анализом појма слободе, као и избора и последица који су с тим у вези, да бисмо се осврнули и на питање […]
“Ljudi su lutke i sjede po raznim civilizacijama kao po izlozima”, mislio je Filip promatrajući ovu elitu na liepachovskoj terasi. “Kao manekeni sjede te lutke po izlozima, a odostraga, u pozadini, nekakvi nevidljivi aranžeri preoblače te lutke uvijek iznova u druge krojeve i u druge običaje, i to se […]
Budeći se prije svitanja, u tuđoj kući, čujem radio iz kuhinje. Sumaglica praminja ispred prozora dok ženski glas čita vijesti, a onda i vremensku prognozu. Čujem to, i kako meso cvrči sjedinjujući se s vrelom mašću u tiganju. Slušam još malo, u polusnu. I sve je isto, no ne baš […]
Beda nije samo patnja: ona je u osnovi velikog broja ljudskih oblika, a funkcija književnosti je da označi njihovu vrednost (takav je slučaj s krajnjom nemaštinom u kojoj zarazne bolesti, kao što je lepra, ljudima koje napadnu daju takvu veličinu koju je nemoguće dosegnuti u uobičajenim okolnostima). Da […]
Majko! Tvoj stakleni pogled dušu moju muti i režu mi zjene izlomljene bore… Skamenjena, modra, tvoja usna ćuti, a ja čujem tihe, nježne razgovore. Još jednom, majko, o još samo jednom tople prste ti u kosu mi uroni, da osjetim, majko, u tom jutru lednom žar ljubavi tvoje… I dok […]
Bio sam ukočen i hladan, bio sam most, razapet nad provalijom. S jedne strane sam se ukopao vrhovima peta, sa druge strane šakama, zube sam čvrsto zabio u ilovaču što se mrvila. Skutovi kaputa lepršali su mi oko bokova. U dubini je hučao ledeni potok pun pastrmki. Nijedan turist nije […]
Uneo je svetlost u posuknulu tminu, i tu svetlost od onda čuva svaki njegov redak. Istina, lepota, smeh, poštenje, iskrenost, vedrina – svetle već dve hiljade i pet stotina godina. Raspolažemo sasvim čudnom srećom da u Evropi najbolji bude bas naš prevod Aristofana. Bela Hamvaš Aristofan – tragedija […]
Ja, Bertolt Breht, potičem iz crnih šuma. U gradove me je donela moja mati Dok sam joj u utrobi ležao. I hladnoća šuma Sve do smrti će u meni potrajati… 2 U asfaltnom sam gradu kao kod kuće. Od samog početka Dobijam mira i svete vodice koliko mi volja: Novina. […]