Jasan Pogled
4 S dubokim, nesvesnim uzdahom koji na početku radnog dana ni blizina telekrana nije sprečavala, Vinston privuče diktograf, oduva prašinu s mikrofona i stavi naočari. Zatim odmota i sastavi spajalicom četiri dokumenta savijena u trubu koja su već bila ispala iz pneumatične cevi na desnoj strani stola. Na zidovima kancelarije […]
“Jednostavno, ovde ih niko nije tražio”, reče dečak. “Gospode”, reče gospođa Sam ushićeno i izruči u travu šišarke. Stajali su na proplanku, na samom izlazu iz Grofovske šume. Sunce je oblivalo crvenom svetlošću sasušeno lišće i borove iglice. Mirisalo je na trulo seno i na šumsku smolu. “Ovde ih niko […]
Brevijar poraženih 2 4 Dok sam silazio iz transilvanijskoga grada u ne znam koji trenutak sumraka i ne znam koje godine mladosti, nesretan i željan takva stanja, odviše ohol da bih mislio na sunce – otkrivenje njegova zalaska iznenada je slomilo ponos mojih koljena. Moje su sjene stale prianjati na […]
Mali veliki život Dušana Radovića – 04 Radovićevi naslovi su, koliko u službi pesničke igre, više šifra same poetike. Radović je svoju poetiku najbolje i najkraće saopštio naslovom svoje prve pesničke knjige “Poštovana deco”. U njemu je, prvo, Radovićeva želja da se deci direktno obrati, bez posredovanja starijih, roditelja, rodbine, […]
Para noktom nasušni vazduh I čeka da iz vazduha Crna krv poteče Čudovišta velika i mala Poslušno pred njega izlaze I ljube mu noge Žele ga pošto-poto Proglasiti za vladara Da bi mogao vladati sobom Odriče se prestola I s glavom u torbi nestaje Pojavljuje se istovremeno Na oba kraja […]
Franz Kafka: Preobražaj Već je dotjerao dotle da je pri malo jačim zamasima jedva još održavao ravnotežu i vrlo brzo se morao konačno odlučiti, jer je za pet minuta bilo sedam i četvrt — kadli se oglasi zvonce na kućnim vratima. ‘Evo nekoga iz poduzeća’, pomisli te se gotovo […]
Komentar uz Epilog Oktobra 1920. štampam Sumatru u Književnom glasniku i objašnjenje svoje poezije. Rešen sam da idem u Pariz i odlazim. Ja sam se nadao da u Parizu ostanem nekoliko godina. Ni ta mi se nada nije ispunila. Ovaj epilog bio je napisan, i štampan, kao i prolog, u […]
3 Vinston je sanjao majku. Moralo mu je biti, kako je mislio, deset ili jedanaest godina kad je ona nestala. Bila je to visoka, dostojanstvena i prilično ćutljiva žena sporih pokreta i veličanstvene plave kose. Oca se sećao nejasnije kao crnomanjastog i mršavog, uvek odevenog u uredno tamno odelo (Vinston […]
12 Stounov omiljeni poštonošа bio je Metju Betls. Betls nikаd nije došаo nа posаo u izgužvаnoj košulji. U stvаri, sve što je nosio bilo je novo, izgledаlo je novo. Cipele, košulje, pаntаlone, kаpа. Cipele su mu se zаistа sjаjile, а odedа je izgledаlа tаko kаo dа nikаdа nije bilа čаk […]
Fragmenti o Dadu Đuriću (1) Upoznao sam Dada 1957. Bio sam, još uvek sam, zbunjen tim malim, bradatim, razdrljenim čovekom, blagog glasa, doteranog govora, u isti mah podrugljivog i tužnog, koji živi u nepopravivom neredu, okružen sovama, mačkama, ovcama i decom. Svake nedelje išao sam da posetim Dada. On […]