Jasan Pogled
Para noktom nasušni vazduh I čeka da iz vazduha Crna krv poteče Čudovišta velika i mala Poslušno pred njega izlaze I ljube mu noge Žele ga pošto-poto Proglasiti za vladara Da bi mogao vladati sobom Odriče se prestola I s glavom u torbi nestaje Pojavljuje se istovremeno Na oba kraja […]
Franz Kafka: Preobražaj Već je dotjerao dotle da je pri malo jačim zamasima jedva još održavao ravnotežu i vrlo brzo se morao konačno odlučiti, jer je za pet minuta bilo sedam i četvrt — kadli se oglasi zvonce na kućnim vratima. ‘Evo nekoga iz poduzeća’, pomisli te se gotovo […]
Komentar uz Epilog Oktobra 1920. štampam Sumatru u Književnom glasniku i objašnjenje svoje poezije. Rešen sam da idem u Pariz i odlazim. Ja sam se nadao da u Parizu ostanem nekoliko godina. Ni ta mi se nada nije ispunila. Ovaj epilog bio je napisan, i štampan, kao i prolog, u […]
3 Vinston je sanjao majku. Moralo mu je biti, kako je mislio, deset ili jedanaest godina kad je ona nestala. Bila je to visoka, dostojanstvena i prilično ćutljiva žena sporih pokreta i veličanstvene plave kose. Oca se sećao nejasnije kao crnomanjastog i mršavog, uvek odevenog u uredno tamno odelo (Vinston […]
12 Stounov omiljeni poštonošа bio je Metju Betls. Betls nikаd nije došаo nа posаo u izgužvаnoj košulji. U stvаri, sve što je nosio bilo je novo, izgledаlo je novo. Cipele, košulje, pаntаlone, kаpа. Cipele su mu se zаistа sjаjile, а odedа je izgledаlа tаko kаo dа nikаdа nije bilа čаk […]
Fragmenti o Dadu Đuriću (1) Upoznao sam Dada 1957. Bio sam, još uvek sam, zbunjen tim malim, bradatim, razdrljenim čovekom, blagog glasa, doteranog govora, u isti mah podrugljivog i tužnog, koji živi u nepopravivom neredu, okružen sovama, mačkama, ovcama i decom. Svake nedelje išao sam da posetim Dada. On […]
“(…) Suočen sa neuspehom prvog izraelskog koncerta, bend se pribojavao da i bi i naredni, u Jerusalimu, mogao biti jednako katastrofalan. I bio je. Kongreni centar Binyanei HaUma imao je očajnu akustiku i publika je bila uskomešana, ali najgore od svega bilo je Cohenovo mračno raspoloženje. Prethodnog tog jutra, kada […]
Ponekad se slava duguje nekoj istorijskoj rečenici. Od svih apokrifnih stvari, najapokrifnije su, možda, istorijske rečenice. Sudeći po prirodi ljudske istorije, bezmalo uvek su izgovarane za vreme neke bitke, ili u ćeliji za mučenje, ili pri umiranju na giljotini. U takvim trenucima, niko ko nije neizlečivo piskaralo ne izgovara rečenice […]
Čontvarijev veliki kedar There’s a tree of many one, kaže Vordsvort: ovde je drvo, jedno od mnogih. Isto kao i ostalo drveće, ali je ovo drvo neponovljivo i jedino u sjaju svoje individualnosti. Ono što je ranije bilo najvažnije, apsolutni duh, koji je uvek i svuda bio i biće i […]
Brevijar poraženih 1 1. Pun žara i gorčine tragao sam za nebeskim plodovima, ali uzalud. Dizali su se u tko zna koje nebo, dok su se za njima pružale moje ruke željne njihova obilja. Grane svodova spuštale su se nad nade naših molitvi. A kad su ove utihnule, grane su […]