Anatomija Fenomena

Anatomija Fenomena

Džon Šoter – Predstave o čoveku u psihološkim istraživanjima [Mediterran Publishing]

U ovoj knjizi se, prema tome, govori o predstavama o čoveku u psihološkim istraživanjima, i ja želim da po stignem dve stvari. Prvo, u prilično diskurzivnom prikazu onoga što smatram standardnim, klasičnim pristupom psihologiji u ovom času (proučavanja čoveka kao mehanizma sa stanovišta spoljašnjeg posmatrača) pokušaću da razlikujem tri forme poretka, od kojih se svaki […]

Anatomija Fenomena

Seobe Miloša Crnjanskog: Na putu između stvarnog i željenog – jedan mogući jezički aspekt [Tema: Crnjanski]

Veliki roman Seobe Miloša Crnjanskog nastao je posle Velikog rata. I iskustvo iz tog rata, u kome je sam pisac učestvovao, moglo je usmeriti pogled ovog pisca na sudbinu njegovog naroda. Ona bi se uz nužno uprošćavanje mogla svesti i na ove dve odrednice: stalne seobe po nevolji i stalno […]

Anatomija Fenomena

Žolt Lazar – Nastanak masonerije [Mediterran Publishing]

Opis Masonerija je nastala u Engleskoj, preobražajem zidarskih i kamenorezačkih loža u ne-zanatsku organizaciju tokom sedamnaestog i  početkom osamnaestog veka. Subjekti tog preobražaja bili su obrazovani pripadnici građanstva u usponu, tzv. ‘prihvaćeni’ masoni, dok je inspirator njihovog pristupanja operativnoj masoneriji bio engleski naučnik, filozof i mag, dr Džon Di. Taj […]

Anatomija Fenomena

O značenju Ruske revolucije u okviru imperijalizma [Tema: Krleža]

Što je imperijalizam Lenjin, u svom popularnom spisu o imperijalizmu godine 1917, definira imperijalizam kao monopolistički stadij kapitalizma: Prekratke definicije su vrlo zgodne, je r one rezimiraju ponajvažnije, ali kada treba iz njih konstruirati bitne oznake, one su nedostatne. Mi treba da nađemo takvu definiciju imperijalizma, koja će sadržavati ovih […]

Anatomija Fenomena

Genealogija demonurgije „podzemnih” likova Dostojevskovih Zlih duha [Tema: Dostojevski]

Uvod: Demonologija kod Dostojevskog Od starog Rima tzv. homo novus označava čovjeka od kojega počinje uspon njegove loze, nekoga obično neznatnog porijekla, ali znatnih sposobnosti, ne uvijek najpohvalnijih, na šta se ponekad nadovezuje hibris samozačetništva, da ne kažemo skorojevićki psihosocijalni porivi. Bilo bi stoga prirodno pretpostaviti da ovdje u naslovu […]