Jasan Pogled
Katarina Krasna radi kao pripravnica u Etnografskom muzeju. Gricka olovku, stoji pred staklenim ormarom zagledana u pelerinu boje šljive. Katarina Krasna svečeri voli da samuje, pije kompot od šljiva i gleda filmove sa konjanicima i kočijama. Izjutra, dremovna i topla, istresa stolnjak kroz prozor, pravo na glavu stare astmatičarke i […]
Vetar. Samo se vetar odazivao pustim ulicama bačke varošice. Odnekud, po koji prigušen odjek ljudskih razgovora iz malih identičnih kućeraka, iz čijih se dimnjaka dimilo. A sneg, on je prekrivao crep. Taj crep narandžaste boje. Možda zbog toga i želim da ispričam ovu priču. Zbog crepa. To popodne, bilo je […]
Otisnuti se niz dan bez oslonca bez kočnica pa neka će kaldrma možda zaplakati… Nije važno. Iznad ambisa, iznad glave sa hiljadu mogućnosti ja biram slab drhtaj oka, ja biram jednu kockicu na kojoj ništa ne čekam na kojoj čekam sve. Jasna Đurđić
Rođene istog dana iste godine. Ona pleše i slobodna je, ja moj horizontalni položaj ne dam čak ni petkom veče. Rođene istog dana, iste godine. Njoj tako dobro stoji uska garderoba, ja moje pidžame ne skidam ni nakon buđenja. Ona se usudi na svijet hiljadu puta u minutu, a ja […]
Zgusnute godine po ludnicama sviću. Tražim pjesmu da nadjača krv i meso. Šaka neba šaka je pepela. Jata krotkih, pojci Neće se razdaniti nad ovim bićem. Zvjezdana je noć nad Jerusalimom. Šaka pepela za šaku neba. Milost silazi, Umire se dublje i snažnije. Danilo Đurica
Opkladio sam se da napišem poemu Za dva čitava sata, stotinu dvadeset minuta, tri hiljade i šest stotina sekundi. Da sam pisao reč po sekundi Poema kao čudo. Poema kao ep. Evo, čitam je, nije dobra niti loša. Za dvadeset minuta, hiljadu i dve stotine sekundi. Ako me matematika […]
Sve je počelo šetnjom. U stvari, sve je počelo fotografijom na kojoj je bilo prikazano kako sam šetao psa. Ako se zna da nijedan pas kojeg sam imao, i šetao, nije bio moj može se zaključiti da je u pitanju fotomontaža. Pažljivom posmatraču upašće u oko da sam na […]
Zovem se Sarah Moon iako mi to nije ime. Rukama mogu dohvatiti nebo, pijem bez posledica, čitam Keruaka u vozovima, slušam Ninu Simone do kraja vremena ne budim se. Zovem se Sarah Moon iako mi to nije ime. Godine stoje, neumorno putujem, Island je bio najbolji, tamo sam upoznala […]
Ništa nije ostalo za nas Ni onih par godina Samo mi urme još ponešto znače Iranske urme koje liče na šljive Bar negde cvetaju šljive ako ne kod nas A uskoro će proleće zamislite Srđan Sekulić O autoru: Srđan Sekulić je rođen u Prištini 23.11.1993. godine. Crnogorac po nacionalnosti. […]
* Zaboravi na dane i noći, Zaboravi, ti koja si još uvijek lijepa, Na nejasno buncanje mrtvog svijeta. Svako je lice po jedna mora Što prije zaboravi, dušo moja. * Ti, koja se odmećeš daleko u pustoš na put kroz tamne katakombe Koja putuješ bez saputnika u ambis vječnosti Samo […]