Jasan Pogled
Nakrivo nasađen, srdit kao stršljen, čekam te da pogriješiš.Došlo mi.Ako zaboraviš novine, eto ljutog boja.Vadiš, raspoređuješ, nikad da se okonča.Ispod oka pogledujem i već se sladim – novina nema!– A novine? – pripitam trijumfalno, propet kao parip.– Eto ih, složene na polici – odvratiš tiho, mekano.I tako propadne moje nadanje.Kad […]
Ležim u polumrakučekam grubi zvuk alarma koji me izvlačiiz topline kreveta i polusna san je polusmrttako je govorila moja prababa i ja svaku noćbežimu svoju malubezbednu imitaciju smrtiiz koje se budimpred zoru i onda ležim u polumrakuosluškujem…čekam… pitam se… na kom se kontu knjižesva trpljenja i moranjakoja nosimobez prigovora i roptanja? […]
Ti: Levo.Ja: DesnoI tako se preganjamo, k o Marko i Musa – ljetnji dan do podne.Ti šeni tamo.Ja šeni ovamo.Jadna afrička ljubičica u crvenoj saksijici se stresira.Na kraju, bude kako ljubičica hoće.Otprilike – na sredinu.Kad zaboravimo saksijicu i dremovnu ljubičicu,mi opet po svom.Ko se gdje zatekao.Zaključamo neke tajne bravice, pa […]
Lije već ko zna koji dan tvar u kojoj ne možeš da se umiješ i kojom ne možeš da utoliš žeđ Ostavlja zvuk bubnja igračke koji ispada iz ruku bežećem Senegalcu na ulazu u metro Pojačava se padajući po ivicama kutija za erkondišn koji nemaju šta da rashlade u blizini […]
Ona je ustupak noći nekoj nerazgovetnosti. Isečak lika koji prerasta svet. Drži je parola stalnih nizova predgrađa, zagrada, ishitrenosti, egzotičnosti, približnosti. Osmatra je neka bliskost pobunjenih meridijana. Zapravo ti meridijani čuvaju zalihe njenog ponovnog stvaranja sveta. Njeno naoružanje je metafizika krvi. Njena spona između raja i pakla je fizika odmazdi. […]
To kad sam sam.Skuvam ih očas posla.Smažem, prilično halapljivo, mada nijesam gurman.Špagete su mi omiljeno jelo.A, uglavnom ih jedem u samoći.Kao zaboravljeni kurjak.A nijesam samotnjak.Samo sam čeljade koje strašno voli da iščekuje.Valjda zato što sam nestrpljiv.Kad se vratiš, a uvijek se vraćaš pri kraju mojih živaca,zapravo, vratiš se u pravi […]
Gledam odozgo gledam s puta Najtoplija kuća postade mi santa ledena i svaki u njoj znanac netom stranac Žurno dalje svojim idemdrumom ne s tugom već s ponosomšto otuđen od te stravične studeni drhtim za onom koja me u tu kuću unosila ko čuvarkuću Zoran Rakočević
znaš kakva je bila moja baba, čuvala je decu po Herceg Novom, on mlatio mistrijom po zidovima u komšiluku pa se udala. zime su bile duge, kubici drva se pogoreli. ona je palila vatre, on tresao čunkove o njenu glavu. ja sad gde god da odem kažem nisam odande. pripadam […]
Ja bih bila najbolji diktatorUvela bih Sud za emocije kao najviše upravljačko tijelo u državi Psihopate i nasilniketutnula bih na Goli otok Za kaznu bi se doživotno grlili Licemjeri i ulizice(E ti su mi najdraži!)Radili bi pro bono i za svaki lažni osmijeh i dodvoravanje organizirali bi protest protiv sebe […]
Sav se rastopim kad pomislim na njih.Da volim patetiku, da uživam u romantici, da sam pravidžentlmen, pisao bih o njima nadugačko i naširoko.Pošto sam krut i krt, samo ću reći da mi previše znače.Svakako da nijesu obične.Imaju divne upredene šare.Da ne pričam kako su tople i mirišljave!Zbijeno pletene – žensko […]