Jasan Pogled
Kirilo – zaziva starica unjkavim uplašenim glasom. Reci, majko – kaže Kirilo zadihan, punačak, suznih očiju. Donesi mi da nečim otrem usta – kaže iznemoglo starica podupirući se krhkim laktovima. Glava joj okruglasta, mala, sasušena kao mušmula. Oko glave tanka pletenica umrlih sivkastih vlasi. Vavoli bezubim ustima, žmirka upaljenim kapcima. […]
Kada je Silvija izašla da isprati goste odahnuo sam. Odahnuo od zadovoljstva i to dvostrukog. Prvo i najvažnije – gosti su otišli. Drugo, ne manje važno, uspio sam da se ponašam koliko-toliko podnošljivo za jednu takvu priliku. Mogu reći i prikladno. Otišao sam do prozora, crveni kišobrani su preplavili ulicu, […]
Gladan sam, majko. Pojeo je punu tepsiju. Miluje ga blagim pogledom. Dugo gleda za njim. Sipi kiša. Došao je poslije deset godina. Skrstio joj svele ruke na grudima. Uzeo je tepsiju kradom i odnio je daleko. – Majko, gladan sam – kaže u gluvom stanu.
Rekao sam Silviji Rekao sam Silviji, spremala se da izađe, ja nijesam htio, iako me je danima nagovarala, neću, nije mi tamo mjesto, samo večeras, samo, znači mi, znači, učini mi to, rekao sam Silviji da dani pojma nemaju da je praznik i to još Nova Godina, mislim, sunce i […]
Kad se drugi smiju, ti si tužan. Kad su oni tužni, ti se smiješ. Šapuće mu pred oltarom, podiže ga s poda, nije veći od olovnog vojnika. Ubacila ga je u bijelu tašnicu. U tašnici je mračno, ali sa dovoljno vazduha.
Građanin, potrošač Građanin, potrošač – šaputao sam dok sam kroz prozor gledao kako čiste ulicu, stavljaju razne ukrase i lampe, bliži se Božić i Nova Godina. Nije to ništa strašno, ne moraš da glumiš da si toliko zabrinut – rekla bi mi Silvija da je bila kući. Ona ne bi […]
Na vratu limene kašike utisnuto njegovo ime. Na dnu plehanog tanjira, godina njegove smrti. O klinu na zidu visi njegova puška. Pokriva se njegovim ćebetom i uvijek nastrne od kostreti. Kako li je tek tijesno pod njegovim krstom?
Sanjao sam da sam kao Silvija Sanjao sam da sam kao Silvija. Da ustajem rano, gledam sopstvene oči u ogledalu i razmišljam pozitivno dok četkica odnosi tragove lošeg sna sa desni, zuba, i da ne zaboravimo, jezika, da sam kao Silvija, da imam tremu pred neki važan sastanak, pa da […]
Sad se smejem mojim popodnevima Rečima koje nisam rekla Uhvaćena u zamku lako kao ptica. Čuvala sam ih za neko drugo vreme. Sad ga nemam više, sa kosom sedom Omeđenim trajanjem Pred put. A nemam ništa da ponesem.. Šta li su to drugi nosili? Nešto vredno? Neko opravdanje? O, kako […]
Šta je sjutra? Isto što i danas. Staza kojom odlazi je staza povratka. Zato su mu oči navijek utrunjene. Zato ne zna voli li ili mrzi. Možda mrzi onoga ko ga voli, a voli onoga ko ga mrzi. Zato je Vulević.