Gledam je dok pišem ove istinite skaske.Važnije mi je od važnosti da budu istinska istina.Valjda ima još onih kojima je istina važna.Mislim – istinite priče.Elem, gledam šarenu maramu kojom je prekriven moj pisaći stočić.Na šarenoj marami mnogo šarenih šara.Teško je opisivati šarenu maramu.Nijesam ja Tolstoj.Ima i dugačke, ček da vidim, […]
Art
U vodi
Neke večeri treba nadživjetiNekim večerima treba isisati utrobu kao kad jedu u srednjovjekovnim filmovimaKrvavo, žilavoDivljačkiTreba ubiti večeri i žvakati im kostiOnda ispljunutiTreba sumanuto plakati do ivice razuma i onkraj slobodekoja nastane kada shvatiš da od tebe nije ostalo ništaPa ti se ništa ne može ni uzetiTreba pustiti da te verbalno […]
Mala moja – Imam problem sa tim
Imam problem sa tim. Mnogo sam drvenast. Teško se to mijenja. Vjerovatno, genetika. Mislim, nijesam baš neki kavaljer. Kad, recimo, probaš novu haljinicu i kad se kao grom iz vedra neba pojaviš ispred mene, pa kad još iznebuha pitaš: Kako mi stoji? A još se popneš na štiklice, a oko […]
Dejan Tiago Stanković – Ja sam toliko star (tviter priče)
„Dragi dnevniče, samo da vidim ko to kuca na vratima.” (Ana Frank) * * * – Vi, ja i lekići. Mi ćemo vas zajedno izlečiti! – reče psihijatar svome pacijentu. * * * Tata: Zašto ste duvali? Sinovi: Da probamo. Tata: A kaćete da probate da jedete govna? * * […]
Dejvid Mek Kej
triole. aritmični puls univerzumana njenim jagodicama.bukte hladne vatre praskozorja.i heliograf postaju njene oči:kakve svetlosti, kakve kanonade sunčanih vulkana igraju u njima. triole. ritam simetrale jave i sna…smirajna poprišta svetla i senkii laki hod po proplancima.šta li sve skriva iza tamnih naočarau letnjoj bašti velegradske vreve… šta li skriva i kad […]
Prolazna
Neki su se malo voleli Neki su se voleli i previše Neki su zbog toga oboleli Neki se i ne sećaju i čega više Neki su zastali u njemu Neki su prestali u svemu Neki su umrli u čekanju Neki su odustali odmah Neki su prekasno shvatili Neki su glavom […]
Mala moja – Kad gledamo film, ti zadrijemaš
Kad gledamo film, ti zadrijemaš.Izaberem, uglavnom, dosadne filmove.Pokrijemo se starim ćebetom, zamrsimo noge.Upinjem se da mu prozrem suštinu.Ti se upinješ da ostaneš budna.Prvo ti se obrve malčice nadignu.Onda se trepavice sljube.I više ne mogu da izdržim.Strašno me nervira.Ujutru pitaš: Kakav je bio film?Odličan, kažem, tek da ti čačnem savjest.Pa još […]
Skupni ugriz
Toga podneva se osjećao užasno loše – ono stanje kada čitavo tijelo boli bez vidljivog razloga i bez ikakvog smisla, jednostavni razarajući udari bola kroz mišiće koji, kada uminu, ostavljaju hladnu, neodređenu slutnju teške nesreće. A nesreća je već bila tu i kao da je bol dolazio od sjećanja na […]
Poezija Arsenija Tarkovskog iz filma Ogledalo
I Svaki trenutak naših susreta slavili smo kao Bogojavljenje sami na ovom svetu a Ti, hrabrija i lakša si bila od ptičjeg krila stepenice si vrtoglavo preskakala i kroz vlažni jorgovan vodila u svoje carstvo sa druge strane ogledala. Kada bi pala noć milost si bila meni poklonjena – kroz […]
Brams, za društvo iz ćoška
skrenuli smo desno kod Albukerkija,i zalutali daleko od začaranih livada,nikada više nismo snili s jeseni maslačak ni upornu livadarku – poa pratensis. eto, i naše su razmažene muze odavno site razbokorenih reči. miruju u senkama,daleko od razorne svetlosti opsena.preziru dosadne stihove i slušaju klasiku. više se ne povija za nas […]