Jasan Pogled
Afrodita stoji u sredKoncentracionog logora stvarnosti,I kao dim puzi njena lepotaPo sprženim telima reči i ljudi,Naričući zaSpektakularnim izjavama LepoteI ostavkama prošlostiI nevidljivim paradama sadašnjostiU koncentracionom logoru rečiKoji pokušava pesmu da zameniNjenom lepotom posrnulomU svetski tok događaja. Sanda Ristić Stojanović
– Ti si ova u bijeloj haljinici, drugi red treća slijeva?– Koja?– Pe evo, ova.– Ova u bijeloj haljinici?– Ta.– Što misliš da sam ta?– Pa tako…– Što, pa tako?– Pa…eto…tako, kako što tako?!– Pa objasni, je li problem da objasniš?!– Pa tako…mislim…– Pa baš ne ličim!– Pa…meni ličiš!– Ova […]
Čvrsto stegne misterijusvog imena i zemlje,otklon od sopstvene memorije ga gleda,kao vek,kao civilizacija,kao nesavladivost,kao ptica svih reka pobuna. Iz utrobe njegoveiskaču mehanizmi njegovih dana inamotavaju obrataje njegovih reči,na osovine tektonskih poremećaja,njegovih vekova,njegovih slika,što čupaju strast iz očiju svakakvih tama. Sanda Ristić Stojanović
Sad zamisli želju, zamisliću i ja.Zatvori oči dok zamišljaš, zatvoriću i ja.Otvori oči kad ti kažem.I ja ću otvoriti.Sad otvori oči…Je li ti se želja ispunila?Meni jeste… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja, Kraljevo
Neki ljudi tako živečitav mesecceo život… gunđam u sebi kad pobunapočneda rovari vrebajući parčence mrakau kome mogu da pustimsve gladno strasti, krajnosti, grubosti da divlja pa ga vratimna povodac umornood besmislenog lutanja i ponovo se setim da neki ljudi bez toga mogusvaki mesec ceo život šta je to sa mnom? […]
Zamisli i bunar.Naš bunar, naša voda…Nagnemo se, a u dubokom oku naša lica.Naježiš se od jutarnje jedrine…Dodirnem ti golu nadlakticu.Vitlom izvlačiš kofu, u dubini zazvoni…Prignem se i raskoračim, pripremim pregršt…Pa izlaziš iz zamišljaja kao bunarska voda iz dubine…Umijem se vodom iz našeg bunara… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač […]
Brodolomnici one reči koja se nasukana našu reč život. Sveci, jedne lomače našeg prisustva.Oblačnosti, naše veze sa nebom i prizvuk čoveka – strasti u hladnoći vekova.Rukopis, koji ima ulogu bodljikave žice oko pesme života. Srce, dvojnik apsurda,glumi dvoboj zaboravljenih strasti. Sveci, lomače razgovorljivekao krilo crnog labuda. Sanda Ristić Stojanović
A sad zamisli vinograd… Možeš li da zamisliš? Iznad mora, uobručen bijelim kamenom… Kao dlan, ispod sunca. Pa nabreknu zrna. Pa brecaju grozdovi… Pa nas obliva znoj i milina. Puno-punano i u korpama i u buradima… Pa vino zovne iz podrumske tmuše. I siđemo bosi… Stopala ozebu. Izađemo iz sna […]
Prvi put sam je ugledala u “petici”, na vežbama iz stilistike. Znali smo da dolazi sa lentom najlepše i bili smo oprezno radoznali. Prizor je bio takav da sam doživela nešto kao primal iz detinjstva kada poželiš da najlepša devojčica sedne baš do tebe. To se i dogodilo. Nasmešena Marika […]
Šta misliš kako bi bilo kad bismo imali voćnjak…Jabučar ili šljivik…A može i jabučar i šljivik.A može i od svega pomalo…Višnja, trešnja, kajsija, dunja. Kruška.Pa kad se ospe cvijetom…Pa kad pčela krene.Bijeli se, iznad njega se plavi…Zavrnemo rukave, milujemo voćke.Nabereš punu kotaricu, pa izađeš iz sna…A crvene jabuke se oko […]