Jasan Pogled
Razvilo se crno vreme opadanja,Nabujao šljam i razvrat i poroci,Podig’o se truli zadah propadanja,Umrli su svi heroji i proroci.Razvilo se crno vreme opadanja. Progledale sve jazbine i kanali,Na visoko podigli se sutereni,Svi podmukli, svi prokleti i svi maliPostali su danas naši suvereni.Progledale sve jazbine i kanali. Pokradeni svi hramovi i […]
Majke mrmljaju neštona uvobebama Parovi šapućuisprepletanih ruku Starci se drže za ivicukao nad provalijom I svi gledajuu tu uskomešanu masucrnila Po kojoj putuje samo zrakšarenog svetla prosut odnekud Da li je mogućeda se samo ja pitamzašto se ta tamna materijapretvara da je more? Aleksandra Leković
Ljuljuška se na talasima, a čovjekoliki se hvataju za pjenu. Nije nevidljiv, ali ga ne vide. Kad im je malo u plićaku, oni na pučinu. Čamac vezan na masnoj vodi kao gladno kuče… Prestrave se od dubina. Slute smrt u mračnim vodama. Potapa ih nezajažljivost. Utopi ih panika. Potonu kao […]
Uzalud je zrno bačeno da umre Između kišaumorni ljudiu nečemu bida se prepoznaju šta sve radeda zaborave A samo su jedno trebali da pamte Jasna Đurđić
Gde ideš?U moreGde si ti umislila da ideš? Sunce je obasjavalo kauč tog danaSunčao si se na crvenom itisonuJa sam ti blokirala sunceDok sam ti utrljavala mleko Tvoje ukočeno lice na njemu se odigravao plesI gozbaNaizmenično Tvoje su se usne rastegle u mutavi orgazamSlatkasti grašci znoja iznad gornje usne Gledajući […]
Proleće, a ipak sneg Sanjamneke čudne žene malih grudi: da bi ih držao u rucinije ti potreban ni dlan već samo dva prstakao vrh pincete i nešto imaginacije, zar ne,i sitni, vlažni snegkoji ti upada u cipelene bi li prag koji prestupišbio što topliji, što mekšišto podatniji tvrdim đonovima Sanjamneke […]
Prvo su raspeli Raspetoga, a sad kažu: Nevjesta Hristova. Šta li rade od nevjeste, kad Njemu ono uradiše… Vole čovjekoliki da oplakuju. Nijesu to suze pokajnice. Nego one- reptilske. Evo ih sad u kolonama. Hodočaste, metanišu, cjelivaju. Viču: dostojan. Pritvrđuju: amin. Padaju pod probodena stopala. Raziđuju tvrđavice da bi se […]
Listam listam listam spolja glasom dahom listam mišlju listam cvetom misli koji se raskrili da za tren pokaže svoje sablasno lice Listam po vodi kap po kap listam pod vodom mrak po mrak listam u mraku list po list listam u šumi šum po šum Listam iznutra lik po lik […]
Biti sam… kao ono dvoje ljudi što stoje na ivici kao izgubljeni pasšto na stanici sačekuje putnike kao starac iz komšilukašto ne gasi tv Biti sam… u noćima nesaniceu danima mrmotau nedeljnim jutrima u snovima i u zbilji kao da je sve pripremaza onaj konačni trenutaksuočenjasa smislom Aleksandra Leković
Zagrebačko predvečerje pred kraj travnja Na nesretnom broju ona čeka Vječito čeka Čeka početke i krajeve, da padne noć i da se probudi mirna Da nađe smisao čeka Bijela košulja kao predznak predaje trenutku Nije njena A tako joj dobro stoji dok na balkonu puši i dugo gleda proljetno lišće […]