Jasan Pogled
Zamisli i bunar.Naš bunar, naša voda…Nagnemo se, a u dubokom oku naša lica.Naježiš se od jutarnje jedrine…Dodirnem ti golu nadlakticu.Vitlom izvlačiš kofu, u dubini zazvoni…Prignem se i raskoračim, pripremim pregršt…Pa izlaziš iz zamišljaja kao bunarska voda iz dubine…Umijem se vodom iz našeg bunara… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač […]
Brodolomnici one reči koja se nasukana našu reč život. Sveci, jedne lomače našeg prisustva.Oblačnosti, naše veze sa nebom i prizvuk čoveka – strasti u hladnoći vekova.Rukopis, koji ima ulogu bodljikave žice oko pesme života. Srce, dvojnik apsurda,glumi dvoboj zaboravljenih strasti. Sveci, lomače razgovorljivekao krilo crnog labuda. Sanda Ristić Stojanović
A sad zamisli vinograd… Možeš li da zamisliš? Iznad mora, uobručen bijelim kamenom… Kao dlan, ispod sunca. Pa nabreknu zrna. Pa brecaju grozdovi… Pa nas obliva znoj i milina. Puno-punano i u korpama i u buradima… Pa vino zovne iz podrumske tmuše. I siđemo bosi… Stopala ozebu. Izađemo iz sna […]
Prvi put sam je ugledala u “petici”, na vežbama iz stilistike. Znali smo da dolazi sa lentom najlepše i bili smo oprezno radoznali. Prizor je bio takav da sam doživela nešto kao primal iz detinjstva kada poželiš da najlepša devojčica sedne baš do tebe. To se i dogodilo. Nasmešena Marika […]
Šta misliš kako bi bilo kad bismo imali voćnjak…Jabučar ili šljivik…A može i jabučar i šljivik.A može i od svega pomalo…Višnja, trešnja, kajsija, dunja. Kruška.Pa kad se ospe cvijetom…Pa kad pčela krene.Bijeli se, iznad njega se plavi…Zavrnemo rukave, milujemo voćke.Nabereš punu kotaricu, pa izađeš iz sna…A crvene jabuke se oko […]
Nalaziš se u tačkiNedodirljivostiNedotičnostiNepomičnostiBeskraja i onkrajaStalne protočnostiU matriksu svijeta ti si asimptotaStarica i djevojčica u tijelu životaPribližavaš se a nikad ne dotičešPravac lelujavog postojanjaKrivulje budnosti i sanjaPreblizu se mimoilazeDok isti cilj pronalazeMunjevito idu prema smrtiOd straha drhtiDuša koja na sebe teret dunjaluka uprtiProlazi pored duše koja stameno stojiGodine ne brojiSamo […]
Ubiću se jednog danakad mi dođe prava grana.Kad je vidim, kad procenim,da je jaka da je teška. Đe se svojim voćem stalno Poput mene, uvek smeška. Voća slatka i ja nudim Kad se budim, kada ludim Kad se čudim svi sa grana U pupoljak da vas sludim. Marko Jovanović
Ćutim. Ćutiš. – Do kad ćeš da ćutiš? – pitaš, pa zaćutiš. Ćutim… – Misliš li još dugo da ćutiš? – opet pitaš, pa zaćutiš. Ćutim… Gledam te ispod oka kako ćutiš. Baš lijepo ćutiš. Htjedoh reći, lijepa si i kad ćutiš. Nastavih da ćutim… – Još si ljut? – […]
Privid je moje pravo imeizmaglicaobmanaslikaispod koje se krijemrak I sve što je vidljivoi dostupnookui mislisamo su igrokazi pričakoju pričamza lak sanonimakojih se tiče ponekad i ja se zaboravimpa poverujemda je šminka licea kostim telo I onda igram, igramsve dok ne zaćutimi pustim da spadne sa meneiluzijaživota u stvarnosti Aleksandra Leković
ja čitamti čitašon /ona/ono čita mi čitamovi čitate oni/one/ona čitaju uglavnom vesti sa svojihpametnih telefonabulje i pilje u istenervozni zbog vreline letazbog Sunca i osvetljenjaoštećenog vida i galopirajućeg srčanog udara međutim, neko od nasčita novinelista mirišljave i masne stranicenedeljnika, šarenih časopisa,obimnih knjiga penje se metalnim stepenicamana krov ne tako visoke […]